Салата
Салата је врста хране, која се обично једе као прилог уз главно јело, а ређе самостално (нпр. воћна салата). Салата се најчешће прави од сировог поврћа. Може јој се додати тестенина, кувано месо, сир, мајонез, разни преливи и слично. У поједине салате додаје се и воће, нпр. јабуке сецкане на коцкице. Воћна салата је врста десертне салате у којој су главни састојци разне врсте воћа.[1]
Салата се најчешће зачињава уљем и сирћетом уз додатак соли, бибера и лимуновог сока.[2] Сезонске салате се праве од свежег поврћа типичног за то доба године. Салате имају хранљиву вредност, и садрже витамине и минерале. Већина салата са сматра дијеталном храном, јер садрже мало калорија, а веће количине воде и биљних влакана.
Етимологија
[уреди | уреди извор]
Реч салата долази из француског језика салата истог значења, која је скраћени облик раније просте латинске речи херба салате (слано поврће). На енглеском се реч најпре појављује као салата или салата у 14. веку. Со је повезана са салатом јер је поврће зачињено сољу (раствором соли у води) или сланим преливима уља и сирћета у римско време.[3]
Фразу „дани салате“,[4][5] што значи „време младалачког неискуства“ (засновано на појму „зелено“), први пут је забележио Шекспир 1606. године,[3] док се коришћење салатног бара, мислећи на бифе[6] - стил сервирања састојака за салату, први пут појавило на америчком енглеском 1937. године.[7]
Историја
[уреди | уреди извор]Римљани, стари Грци и Персијци јели су мешано зеље са дресингом, практично врсту мешане салате. Салате, укључујући слојевите и различите салате, биле су популарне у Европи још од грчких и римских царских експанзија.[8][9] Марија, краљица Шкота, јела је куван корен целера преко зеленог поврћа преливеног преливом од сенфа, тартуфа и тврдо куваним јајима исеченим на кришке.[10]
Салате, укључујући слојевите и преливене салате, популарне су у Европи још од грчке и римске империјалне експанзије. У својој књизи из 1699. године, Acetaria: A Discourse on Sallets,[11] Џон Евелин је без успеха покушао да подстакне своје сународнике Британце да једу свежу зелену салату.[12] Марија, краљица Шкотске, јела је кувани корен целера преко зеленила преливеног кремастим преливом од сенфа, тартуфима, крбуљицом и кришкама тврдо куваних јаја.[13][14][15][16]
Уље које се користи за салате могло се наћи у колонији Нова Холандија из 17. века (касније названој Њујорк, Њу Џерси и Делавер). Списак уобичајених ствари које стижу на бродовима и њихове назначене цене приликом процене терета укључивалао је „канту уља за салату од 1,10 флорина“ и „анкер винског сирћета од 16 флорина“.[17] У писму из 1665. директору Нове Холандије са острва Куракао постоји захтев да се пошаље зеленило: „Најљубазније молим ваше висости да ми пошаљете семе сваке врсте, као што су купус, шаргарепа, зелена салата, першун, итд, јер се овде ништа не може стећи а знам да ваша част има доста,...“.[18]
Салате се могу продавати у супермаркетима, ресторанима и ланцима брзе хране. У Сједињеним Државама, ресторани могу да имају салатни бар са састојцима за прављење салата, које ће купци користити да саставе своју салату.[19] Саладни ресторани зарадили су више од 300 милиона долара у 2014. години.[20] Потрошња салате код куће 2010-их је расла, али се удаљила од свеже исецкане зелене салате ка зеленилу у врећама и комплетима за салату, а очекује се да ће продаја кеса достићи 7 милијарди долара годишње.[21]
Врсте салата
[уреди | уреди извор]Главна подела салата је на летње и зимске.[22] Летње салате су: салата од свежих краставаца, зелена салата, салата од парадајза, паприке и лука и сл. Зимске салате су: салата од киселог купуса, салата од цвекле, туршија, кисели краставчићи и сл.
Познате салате су: зелена салата која има много варијанти, воћна салата, руска салата (кисели краставци, кромпир, шаргарепа, грашак, мајонез, шунка), српска салата (паприка, парадајз, краставац, лук, феферони), урнебес салата, француска салата, шопска салата, Валдорф, туршија, салата од пасуља, салата од кромпира, салата од туњевине и др.
Клинаста салата
[уреди | уреди извор]Клинаста салата је зелена салата направљена од главице зелене салате (често ајсберг), преполовљене или сечене на четвртине, са осталим састојцима на врху.[23]
Везане салате
[уреди | уреди извор]Везане салате се праве са густим сосовима као што је мајонез. Једна порција везане салате ће задржати свој облик када се стави на тањир помоћу мерице. Примери везаних салата укључују салату од туњевине,[24][25][26] салату од пилетине,[27][28][29] салату од јаја, салату од купуса и салату од кромпира. Неке везане салате се користе као пуњење за сендвиче. Неке салате од тестенина,[30][31][32] нпр. салата од макарона,[33][34] су везане салате. Оне су популарне на пикницима и роштиљу.
Вечерње салате
[уреди | уреди извор]Салате за главно јело (познате као салате за вечеру[35] или као предјело у Сједињеним Државама) могу да садрже мале комаде живине, морске хране или бифтека.
Воћне салате
[уреди | уреди извор]Воћне салате се праве од воћа (у кулинарском смислу), које може бити свеже или конзервирано. Примери укључују воћни коктел.[35]
Види још
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Салата од пасуља -
Руска салата -
Грчка салата -
Кинеска салата с пилетином -
Шопска салата -
Салата од туне с парадајзом -
Салата од кромпира -
Дзадзики (грчка кухиња) -
Мешана салата -
Салате у једном хотелу у Шарм ел Шеику. -
Салате у једном хотелу у Алањи. -
Салате у једном хотелу у Хамамету. -
Салате у једном хотелу у Хургади. -
Воћна салата -
Шарена салата
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Дефиниција салате”. Merriam Webster. Приступљено 18. 1. 2020.
- ^ „Вињигрет зачин”. BBC good food. Приступљено 18. 1. 2020.
- ^ а б „Етимологија”. Online etymology dictionary. Приступљено 18. 1. 2020.
- '^ Jack, Albert (2005). Red herrings and white elephants: the origins of the phrases we use everyday. HarperCollins. стр. 44. ISBN 978-0-06-084337-3. Приступљено 28. 4. 2011. „The phrase is a simple one with a simple origin provided, once again, by Shakespeare. In 1606 the Bard wrote the play Antony And Cleopatra, which includes the line: 'They were my salad days, when I was green in judgement.”[мртва веза]
- ^ Michael Macrone (1990), „Salad Days”, Brush up your Shakespeare!, стр. 126–127, ISBN 978-0-517-18935-1
- ^ „Buffet”. The Free Dictionary By Farlex. Приступљено 19. 5. 2012.
- ^ „Definition of SALAD BAR”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-23.
- ^ Olver, Lynne. „The Food Timeline: history notes--salad”. The Food Timeline.
- ^ „salad-recipe.net”. Архивирано из оригинала 3. 11. 2005. г.
- ^ „John Evelin: Acetaria a discourse of sallets, Brooklin, 1937.”. Gutenberg. Приступљено 18. 1. 2020.
- ^ „A Discourse of Sallets-Free Ebook”.
- ^ „The History of Salad”. ChefTalk.com. 17. 2. 2010. Архивирано из оригинала 5. 6. 2009. г. Приступљено 20. 10. 2009.
- ^ Bauer, Elsie. „How to Steam Hard Boiled Eggs”. www.simplyrecipes.com.
- ^ „How to Make Hard-Cooked Eggs So Easy to Peel That the Shells Practically Fall Off”. Youtube. Архивирано из оригинала 2021-12-21. г.
- ^ „Important Cooking Temperatures”. Edinformatics.com. 17. 11. 2006. Приступљено 11. 6. 2013.
- ^ Vega, César; Mercadé-Prieto, Ruben (2011). „Culinary Biophysics: On the Nature of the 6X°C Egg”. Food Biophysics. 6 (1): 152—9. S2CID 97933856. doi:10.1007/s11483-010-9200-1.
- ^ „Council Minutes page 78” (PDF).
- ^ „Curaçao Papers page 234” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 08. 2020. г. Приступљено 08. 05. 2023.
- ^ "Birth of the salad bar; Local restaurant owners may have invented the common buffet," The State Journal-Register (Springfield, IL), 28 December 2001, Magazine section (p. 10A)
- ^ Lam, Bourree (3. 7. 2015). „America's $300 Million Salad Industry”. The Atlantic. Приступљено 3. 7. 2015.
- ^ „As Bagged Salad Kits Boom, Americans Eat More Greens”. NPR.org.
- ^ Велики народни кувар, Народна књига Београд 1979.
- ^ Paula Deen. „Wedge Salad”. Food Network. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. Приступљено 25. 1. 2016.
- ^ Westmoreland, S. (2007). The Good Housekeeping Cookbook: 1,039 Recipes from America's Favorite Test Kitchen. Hearst Books. стр. 426. ISBN 978-1-58816-561-9. Приступљено 23. 8. 2019.
- ^ Eric Boschman; Nathalie Derny (2008). Le goût des Belges, Volume 2 (на језику: француски). Brussels: Lannoo Uitgeverij. стр. 9. ISBN 9782873865252.
- ^ Andrew F. Smith (2012). American Tuna: The Rise and Fall of an Improbable Food. Volume 37 of California Studies in Food and Culture. Berkeley, Cal.: University of California Press. стр. 76–78. ISBN 9780520261846. OCLC 840601734.
- ^ Green, O. (1909). One Thousand Salads. Putnam's homemaker series. G.P. Putnam's Sons. стр. 97. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ Fisher, Abby (1995). What Mrs. Fisher Knows About Old Southern Cooking. Applewood Books. стр. 58. ISBN 978-1-55709-403-2. Приступљено 25. 1. 2018.
- ^ „Chicken Salad: Back to the Beginning”. Willow Tree Poultry Farm. Приступљено 2014-07-29.
- ^ „The Dishes of the Jews of Italy: A Historical Survey” (PDF). Zamir.Org. 31. 8. 2008. Приступљено 6. 7. 2022.
- ^ „Ditalini Chopped Salad”. St. Louis Post-Dispatch. 15. 8. 2012. Приступљено 16. 9. 2014.
- ^ „Seafood Pasta Salad”. Australian Women's Weekly. 15. 8. 2015. Архивирано из оригинала 23. 06. 2016. г. Приступљено 16. 9. 2014.
- ^ The Christian Science Monitor (24. 9. 2014). „Buttermilk bacon cheddar macaroni salad”. The Christian Science Monitor. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ Burgoyne, J.; Tremblay, C.; Van Ackere, D. (2004). The New Best Recipe. Best Recipe. America's Test Kitchen. стр. 103. ISBN 978-0-936184-74-6. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ а б Melissa Barlow, Stephanie Ashcraft. Things to Do with a Salad: One Hundred One Things to Do With a Salad. Gibbs Smith, 2006. ISBN 1-4236-0013-4. 128 pages, page 7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Frances Barber Harris (1918), Florida Salads: a collection of dainty, wholesome salad recipes that will appeal to the most fastidious, Jacksonville, Fla: Jacksonville Printing Co., OCLC 509840, OL 6612631M
- Peck, Carole (1997). The Buffet Book: Inspired Ideas for New-Style Entertaining, with 175 Recipes
. Viking. ISBN 0-670-86516-8. - „Novel Touches for Buffet Service”. Popular Mechanics. Hearst Magazines. август 1945. стр. 89—90. Приступљено 26. 8. 2020.
- Von Welanetz Wentworth, Diana; Paul Von Welanetz (1978). The Art of Buffet Entertaining. Los Angeles: J. P. Tarcher. ISBN 0-87477-080-7.
- Lam, Bourree. „All You Can Eatonomics”. Lucky Peach. Архивирано из оригинала 13. 4. 2015. г. Приступљено 2015-04-14.
- Tiffany, Kaitlyn (3. 4. 2019). „When did America's heart turn cold on buffet chains?”. Vox. Vox Media Inc. Приступљено 2019-04-04.
- „Growing Trend: All-you-can-eat sections at big-league parks”. Sports Illustrated. 20. 7. 2010. Приступљено 14. 7. 2014.
- Williams, Doug (11. 6. 2012). „All-you-can-eat sections sweep baseball”. ESPN. Приступљено 9. 7. 2012.
- McCarthy, Michael (7. 3. 2008). „Eating Away the Innings in Baseball's Cheap Seats”. USA Today. Приступљено 17. 7. 2014.
- Carman, Tim (1. 5. 2012). „Where the empty calories just keep on coming”. The Washington Post. Приступљено 15. 7. 2014.
- „Baseball Fans Get Never-Ending Ballpark Buffet, Much to the Dismay of Nutritionists”. Fox News. Associated Press. 21. 3. 2008. Архивирано из оригинала 11. 8. 2014. г. Приступљено 20. 7. 2014.
- Food, Cuisine, and Cultural Competency for Culinary, Hospitality, and Nutrition Professionals. Jones & Bartlett Learning. 2010. стр. 516. ISBN 978-1-4496-5968-4. Приступљено 22. 12. 2017.
- Garcia, M.; Tettoni, L.I. (2012). Filipino Cookbook: 85 Homestyle Recipes to Delight Your Family and Friends. Tuttle Publishing. стр. 26. ISBN 978-1-4629-0528-7. Приступљено 22. 12. 2017.
- „Filipino Chicken Salad”. Allrecipes. Приступљено 16. 12. 2018.
- Merano, Vanjo. „Filipino Chicken Macaroni Salad Recipe”. Panlasang Pinoy. Приступљено 16. 12. 2018.
- Paiva, Derek (4. 12. 2009). „How to make Hawaiʻi plate-lunch-style macaroni salad.”. Hawaii Magazine. Приступљено 22. 12. 2017.
- Cheung, Alexis (25. 2. 2019). „Hawaiian Mac Salad Isn't Mainland Mac Salad”. Taste. Приступљено 26. 4. 2022.
- Neil, M.H. (1916). Salads, Sandwiches and Chafing Dish Recipes. D. McKay. стр. 216. Приступљено 22. 12. 2017.
- Olver, Lynne (2015). „What do Americans eat on July 4th?”. The Food Timeline. Архивирано из оригинала 4. 3. 2020. г. Приступљено 31. 12. 2020.
- Crowen, T.J. (1864). The American System of Cookery: Comprising Every Variety of Information for Ordinary and Holiday Occasions. New York: T.R. Dawley. стр. 405-406. hdl:2027/nyp.33433056928231.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
