Пређи на садржај

Себастјен Але

С Википедије, слободне енциклопедије
Себастјен Але
Себастјен Але у дресу Вест Хем јунајтеда, 2019.
Лични подаци
Датум рођења (1994-06-22)22. јун 1994. (30 год.)
Место рођења Риз Оранжис, Француска
Висина 1,90 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
 Борусија Дортмунд
Број 9
Јуниорска каријера
2003—2005
2005—2007
2007—2012		 ФК Виње
Бретињи фут
Осер
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010—2014
2012—2015
2015
2015—2017
2017—2019
2019—2021
2021—2022
2022—		 Осер II
Осер
→ Утрехт
Утрехт
Ајнтрахт Франкфурт
Вест Хем јунајтед
Ајакс
Борусија Дортмунд		 57
57
17
81
77
54
65
30		 (29)
(8)
(11)
(40)
(33)
(14)
(47)
(9)
Репрезентативна каријера**
2010
2011
2011—2012
2012—2013
2013—2014
2013—2015
2020—		 Француска до 16
Француска до 17
Француска до 18
Француска до 19
Француска до 20
Француска до 21
Обала Слоноваче		 1
12
4
7
7
20
26		 (0)
(6)
(1)
(3)
(2)
(13)
(10)
Награде
Фудбал
Представљајући Обалу Слоноваче
Афрички куп нација
Златна медаља — прво место 2023.
* Датум актуелизовања: 19. фебруар 2024.
** Датум актуелизовања: 19. фебруар 2024.

Себастјен Роман Теди Але (фр. Sébastien Romain Teddy Haller; Риз Оранжис, 22. јун 1994) фудбалер је и репрезентативац Обале Слоноваче. Тренутно игра на позицији нападача за ФК Борусију Дортмунд.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Осер

[уреди | уреди извор]

Себастјен Але је професионалну фудбалску каријеру започео у Осеру, 26. јуна 2011. године.[1] Прву званичну утакмицу одиграо је 27. јула 2012. у побједи против Нима од 2:0.[2]

Утрехт

[уреди | уреди извор]

Але је послат на позајмицу у холандски Утрехт, 24. децембра 2014.[3] За Утрехт је на 17 утакмица постигао 11 голова, те је од стране навијача проглашен за играча године. На крају сезоне је потписао уговор са клубом, гдје се задржао двије сезоне.

Ајнтрахт Франкфурт

[уреди | уреди извор]

Себастјен Але 15. маја 2017. потписао четворогодишњи уговор са Ајнтрахтом из Франкфурта. У њемачком купу 2017/18. постигао је 4 гола и освојио свој први трофеј, побиједивши Бајерн са 3:1 у финалу.[4][5][6] Але је у Бундеслиги у сезони 2018/19. постигао 15 голова и 9 асистенција у 29 утакмица, а Ајнтрахт је завршио сезону на седмом мјесту.[7]

Вест Хем јунајтед

[уреди | уреди извор]

Себастјен Але је 17. јула 2019. прешао у Вест Хем јунајтед за 45 милиона фунти.[7][8][9] Деби у Премијер лиги имао је 10. августа 2019. у убједљивом поразу (0:5) од тадашњег шампиона, Манчестер ситија.[10][11] Двије седмице касније, Але је постигао прва два гола за нови клуб, у побједи над Ватфордом од 3:1.[12][13] Але се ипак није најбоље снашао у Вест Хему, на шта је знатно утицао долазак новог тренера, Дејвида Мојза, који је у нападу преферирао Мајкла Антонија.[14] Гол који је постигао у ремију (1:1) против Кристал паласа, 16. децембра 2020. проглашен је голом мјесеца у Премијер лиги.[15][16]

Ајакс

[уреди | уреди извор]

Дана 8. јануара 2021. Але потписује уговор са Ајаксом, клубом којег је тада водио његов бивши тренер из Утрехта, Ерик тен Хаг.[17][18][19] Два дана касније, Але је дебитовао за Ајакс у дербију против ПСВ-а. Резултат је био 2:2, а Але је асистирао Ентонију за изједначујући погодак.[20][21] У мечу против Твентеа, 14. јануара, Але је постигао први гол за Ајакс, уписавши и једну асистенцију у побједи од 3:1.[22][23] Але није наступао за Ајакс у Лиги Европе 2020/21, јер је 3. фебруара 2021. грешком изостављен са Ајаксовог списка играча за нокаут фазу.[24] Себастјен је у свом дебију у Лиги шампиона, 15. септембра 2021. у побједи (5:1) против Спортинга из Лисабона постигао чак четири гола.[25][26] Тако је постао први играч који је дао 4 гола у дебију у Лиги шампиона још од Марка ван Бастена и 1992. године.[27][28] Але је постигао још један гол у сљедећој утакмици против Бешикташа и тако постао први играч у историји такмичења који је постигао 5 голова на своја прва два наступа.[29] Ајакс се поново састао са Бешикташем, 24. новембра, а Але је био стријелац оба гола у побједи од 2:1.[30] Але је тако поставио још један рекорд, поставши први играч у историји Лиге шампиона који је постигао 9 голова на првих 5 утакмица.[31] Але је погодио и у посљедњној утакмици групне фазе Лиге шампиона против Спортинга, 7. децембра 2021, и тако постао тек други играч (након Кристијана Роналда у сезони 2017/18) који је дао гол на свих шест мечева групне фазе.[32][33] У првој утакмици нокаут фазе Лиге шампиона против Бенфике, 23. фебруара 2022. Але је постигао аутогол у 26. минути, да би само три минуте касније био стријелац гола за 2:1.[34][35] Меч је завршен резултатом 2:2, а Ајакс је у Амстердаму изгубио 0:1, чиме је завршио такмичење.[36] Але је са Ајаксом био шампион Холандије у сезонама 2020/21. и 2021/22.[37][38] Био је најбољи стријелац лиге у сезони 2021/22, постигавши 21 гол на 31 утакмици.[39]

Борусија Дортмунд

[уреди | уреди извор]

Себастјен Але је 6. јула 2022. потписао за Борусију Дортмунд.[40][41] Дана 18. јула 2022. Але је напустио тренинг-камп клуба у Швајцарској, након што му је дијагностикован карцином тестиса.[42][43][44] Алеу је тумор хируршки одстрањен, те је подвргнут хемиотерапијама.[45][46][47] Вратио се тренинзима 3. јануара 2023. године, да би заиграо за нови клуб седам дана касније, у пријатељској утакмици против Фортуне Диселдорф.[48][49] Але је 13. јануара постигао хет-трик за мање од осам минута у још једној пријатељској утакмици против Базела.[50][51] Свој први званични наступ за Борусију, Але је забиљежио 22. јануара у лигашкој утакмици против Аугзбурга, када је ушао са клупе у 62. минути утакмице.[52] Први званични гол за нови клуб постигао је 4. фебруара у побједи против Фрајбурга од 5:1.[53][54] За Борусију је у сезони 2022/23 одиграо 22 утакмице, у којима је постигао 9 голова и 3 асистенције.[55] Клуб из Дортмунда је сезону завршио као другопласирани, испод шампиона Бајерна из Минхена.[56][57]

Репрезентативна каријера

[уреди | уреди извор]

Але је играо за омладинску репрезентацију Француске на Свјетском првенству у фудбалу за млађе од 18 година 2011. у Мексику. Био је стријелац гола у утакмици против Аргентине.[58] Постигао је два хет-трика у пријатељским утакмицама против Естоније, 25. марта 2015. и Обале Слоноваче, 10. новембра 2016.[59][60]

У новембру 2020. Але је добио позив репрезентације Обале Слоноваче.[61] Дебитовао је на утакмици квалификација за Афрички куп нација 2021. против Мадагаскара, 12. новембра 2020. године. У побједи од 2:1 Але је постигао један гол.[62] Постигао је два гола у мечу квалификација за Свјетско првенство у фудбалу 2022. против Камеруна, 7. септембра 2021.[63] Такође је био стријелац у утакмици групне фазе Афричког купа нација против репрезентације Сијера Леоне.[64] Але се, након борбе са болешћу, вратио у репрезентацију и поново заиграо 24. марта 2023. године против Комора. У побједи од 3:1, Але је постигао један гол.[65]

Себастјен Але је заједно са репрезентацијом учествовао на Афричком купу нација 2023. који се одржао у Обали Слоноваче. Але је постигао једини гол у полуфиналу првенства против Демократске Републике Конго,[66] као и побједоносни гол у финалу купа против Нигерије (2:1), чиме је репрезентација Обале Слоноваче освојила Афрички куп нација, трећи пут у својој историји.[67][68]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Клупска статистика

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 19. фебруара 2024.
Наступи и голови за клуб, по сезонама и такмичењима
Клуб Сезона Лига Куп Европа Друго Укупно
Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Осер 2012/13. 17 2 1 0 — — 18 2
2013/14. 25 4 3 2 — — 28 6
2014/15. 8 0 3 0 — — 11 0
Укупно 50 6 7 2 — — 57 8
Утрехт (позајмица) 2014/15. 17 11 — — — 17 11
Утрехт 2015/16. 33 17 5 5 — 4 2 42 24
2016/17. 32 13 3 1 — 4 2 39 16
Укупно 82 41 8 6 — 8 4 98 51
Ајнтрахт Франкфурт 2017/18. 31 9 5 4 — — 36 13
2018/19. 29 15 1 0 10 5 1 0 41 20
Укупно 60 24 6 4 10 5 1 0 77 33
Вест Хем јунајтед 2019/20. 32 7 3 0 — — 35 7
2020/21. 16 3 3 4 — — 19 7
Укупно 48 10 6 4 — — 54 14
Ајакс 2020/21. 19 11 4 2 — — 23 13
2021/22. 31 21 3 2 8 11 1 0 43 34
Укупно 50 32 7 4 8 11 1 0 66 47
Борусија Дортмунд 2022/23. 19 9 1 0 2 0 — 22 9
2023/24. 11 0 1 2 2 0 — 14 2
Укупно 30 9 2 2 4 0 — 36 11
Укупно у каријери 320 122 36 22 22 16 10 4 388 164

Репрезентативна статистика

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 19. фебруара 2024.
Наступи и голови за репрезентацију по годинама
Репрезентација Година Наступи Голови
Обала Слоноваче 2020. 2 1
2021. 6 2
2022. 7 1
2023. 7 4
2024. 4 2
Укупно 26 10
Голови за репрезентацију, по датумима, са приказом стадиона, противника, резултата и такмичења
Број Датум Стадион Наступ Противник Гол за Коначан резултат Такмичење Реф.
1 12. новембар 2020. Национални стадион, Абиџан, Обала Слоноваче 1  Мадагаскар 2:0 2:1 Квалификације за Афрички куп нација 2021. [69]
2 6. септембар 2021. Национални стадион, Абиџан, Обала Слоноваче 6  Камерун 1:0 2:1 Квалификације за Свјетско првенство у фудбалу 2022. [70]
3 2:0
4 16. јануар 2022. Стадион Јапома, Дуала, Камерун 10  Сијера Леоне 1:0 2:2 Афрички куп нација 2021. [71]
5 24. март 2023. Стадион Буаке, Буаке, Обала Слоноваче 16  Комори 2:0 3:1 Квалификације за Афрички куп нација 2023. [65]
6 14. октобар 2023. Стадион „Феликс Уфуе-Боањи”, Абиџан, Обала Слоноваче 19  Мароко 1:0 1:1 пријатељска утакмица [72]
7 17. октобар 2023. Стадион „Феликс Уфуе-Боањи”, Абиџан, Обала Слоноваче 20  Јужна Африка 1:1 1:1 пријатељска утакмица [73]
8 17. новембар 2023. Национални стадион, Абиџан, Обала Слоноваче 21  Сејшели 1:0 9:0 Квалификације за Свјетско првенство у фудбалу 2026. [74]
9 7. фебруар 2024. Стадион „Аласан Уатара”, Абиџан, Обала Слоноваче 25  Congo DR 1:0 1:0 Афрички куп нација 2023. [75]
10 11. фебруар 2024. Стадион „Аласан Уатара”, Абиџан, Обала Слоноваче 26  Нигерија 2:1 2:1 Афрички куп нација 2023. [76]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Info FM, Sébastien Haller : « Gagner un titre avec la sélection U17 serait merveilleux »”. Foot Mercato (на језику: француски). 26. 6. 2011. Приступљено 15. 9. 2022. 
  2. ^ „JOURNÉE 1 VEN. 27 JUILLET 2012 - 20:30”. Ligue 2 BKT (на језику: француски). 27. 7. 2012. Приступљено 15. 9. 2022. 
  3. ^ „FC Utrecht slaat slag: "Een jeugdinternational nota bene van een groot voetballand"”. Voetbalprimeur (на језику: холандски). 24. 12. 2014. Приступљено 15. 9. 2022. 
  4. ^ „Eintracht Frankfurt deny Bayern Munich the double in DFB-Pokal final”. The Guardian. 19. 5. 2018. Приступљено 15. 9. 2022. 
  5. ^ „Ante Rebic scored twice as Eintracht Frankfurt shocked Bayern Munich to win the German Cup final”. BBC. 19. 5. 2018. Приступљено 15. 9. 2022. 
  6. ^ „Bayern Munich 1-3 Eintracht Frankfurt: Bayern stunned in DFB-Pokal final”. Sky Sports. 19. 5. 2018. Приступљено 15. 9. 2022. 
  7. ^ а б „West Ham complete club-record £40m Haller signing”. Goal. 17. 7. 2019. Приступљено 15. 9. 2022. 
  8. ^ „West Ham break club record with £45m purchase of Sébastien Haller”. The Guardian. 17. 7. 2019. Приступљено 15. 9. 2022. 
  9. ^ „Sebastien Haller: West Ham sign Eintracht Frankfurt striker for club record £45m”. BBC. 17. 7. 2019. Приступљено 15. 9. 2022. 
  10. ^ „West Ham United 0-5 Manchester City: Premier League – as it happened”. The Guardian. 10. 8. 2019. Приступљено 15. 9. 2022. 
  11. ^ „Raheem Sterling scored a hat-trick as Manchester City got their title defence off to a winning start with victory at West Ham in a game that saw the video assistant referee play a significant role for the first time in the Premier League”. BBC. 10. 8. 2019. Приступљено 15. 9. 2022. 
  12. ^ „Sébastien Haller off mark with two goals in West Ham’s victory at Watford”. The Guardian. 24. 8. 2019. Приступљено 15. 9. 2022. 
  13. ^ „Record signing Sebastien Haller believes that West Ham's opening Premier League victory at Watford can "launch" their season”. BBC. 24. 8. 2019. Приступљено 15. 9. 2022. 
  14. ^ „Sébastien Haller: ‘I don’t blame Moyes. I wasn’t the striker he needed’”. The Guardian. 23. 2. 2022. Приступљено 15. 9. 2022. 
  15. ^ „Haller wins December 2020 Budweiser Goal of the Month”. Premier League. 16. 1. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  16. ^ „Sébastien Haller’s stunning West Ham strike pegs back Crystal Palace”. The Guardian. 16. 12. 2020. Приступљено 15. 9. 2022. 
  17. ^ „Ajaks doveo napadača iz Premijer lige za 25.000.000 evra”. B92. 7. 1. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  18. ^ „West Ham complete sale of Sébastien Haller to Ajax at £25m loss”. The Guardian. Приступљено 8. 1. 2021. 
  19. ^ „Ajax signs Sébastien Haller”. AJAX. 8. 1. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  20. ^ „Ajax stay top after battling to PSV Eindhoven draw”. Super Sport. 10. 1. 2021. Архивирано из оригинала 15. 09. 2022. г. Приступљено 15. 9. 2022. 
  21. ^ „Fully recovered Mohammed Kudus feature for Ajax as they draw 2-2 against PSV”. Sports24Online. 10. 1. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  22. ^ „Haller opens Ajax goal account in dramatic victory over FC Twente”. Goal. 14. 1. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  23. ^ „FC Twente vs Ajax. Dutch Eredivisie.”. Sky Sports. 14. 1. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  24. ^ „Europa League: Ajax record-signing Haller mistakenly omitted from squad list”. ESPN. 3. 2. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  25. ^ „Kakvo veče: Mesi bez pobede – goleada Sitija, petarda Ajaksa!”. B92. 15. 9. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  26. ^ „Sebastien Haller produced one of the great Champions League debuts as he netted four goals in Ajax's 5-1 hammering of Sporting Lisbon”. BBC. 15. 9. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  27. ^ „Ale prvi i jedini posle Van Bastena”. B92. 15. 9. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  28. ^ „Haller scores 4 on UCL debut as Ajax thump Sporting Lisbon”. Anadolu Ajansı. 16. 9. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  29. ^ „Haller: Ajax star sets Champions League record against Besiktas”. Goal. 28. 9. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  30. ^ „Haller scores twice as Ajax beats Besiktas 2-1 in CL”. AP News. 24. 11. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  31. ^ „Sébastien Haller scores again to make Champions League history”. OneFootball. 24. 11. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  32. ^ „SENSATIONAL Sebastien Haller equals Cristiano Ronaldo by scoring in every group stage match of the Champions League and overtakes ex-Chelsea star Eden Hazard after six matches”. talkSPORT. 7. 12. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  33. ^ „Haller scores in every group-stage game for perfect Ajax”. The Seattle Times. 7. 12. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  34. ^ „Sébastien Haller scores at both ends as Ajax earn draw at Benfica”. The Guardian. 23. 2. 2022. Приступљено 15. 9. 2022. 
  35. ^ „Benfica 2-2 Ajax: Sebastien Haller nets for both teams as Benfica come from behind twice”. Sky Sports. 23. 2. 2022. Приступљено 15. 9. 2022. 
  36. ^ „Benfica stun Ajax with Darwin Núñez’s header to reach quarter-finals”. The Guardian. 15. 3. 2022. Приступљено 15. 9. 2022. 
  37. ^ „Ajax crowned Eredivisie champions as Dutch giants claim 35th title following Ten Hag contract renewal”. Goal. 2. 5. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  38. ^ „AJAX WINS THE DUTCH TITLE FOR THE 36TH TIME”. Eredivisie. 11. 5. 2022. Приступљено 15. 9. 2022. 
  39. ^ „The 22 magnificent stats for our departing striker Haller”. AJAX. 6. 7. 2022. Приступљено 15. 9. 2022. 
  40. ^ „BVB complete signing of Sébastien Haller”. BVB. 6. 7. 2022. Архивирано из оригинала 10. 07. 2022. г. Приступљено 15. 9. 2022. 
  41. ^ „Borussia Dortmund sign €34.5m Haller from Ajax as Haaland transfer replacement”. Goal. 6. 7. 2022. Приступљено 15. 9. 2022. 
  42. ^ „Ale ima maligni tumor – mora na hemioterapije”. B92. 30. 7. 2022. Приступљено 15. 9. 2022. 
  43. ^ „Sébastien Haller leaves Dortmund training camp due to testicular tumour”. The Guardian. 19. 7. 2022. Приступљено 15. 9. 2022. 
  44. ^ „Borussia Dortmund: Sebastien Haller's tumor found to be malignant”. Deutsche Welle. 30. 7. 2022. Приступљено 15. 9. 2022. 
  45. ^ „Fudbaleru Borusije uspešno operisan rak testisa”. B92. 27. 7. 2022. Приступљено 15. 9. 2022. 
  46. ^ „Sebastien Haller out of Borussia Dortmund action until the end of the year”. MARCA. 28. 7. 2022. Приступљено 15. 9. 2022. 
  47. ^ „Sebastien Haller: Borussia Dortmund striker in stadium for UEFA Champions League win”. Bundesliga. 8. 9. 2022. Приступљено 15. 9. 2022. 
  48. ^ „Ale se oporavio – vratio se treninzima”. B92. 3. 1. 2023. Приступљено 12. 1. 2023. 
  49. ^ „Haller returns for Dortmund after testicular cancer diagnosis”. beIN SPORTS. 10. 1. 2023. Приступљено 12. 1. 2023. 
  50. ^ „Prelepa vest – Ale se het-trikom vratio fudbalu”. B92. 13. 1. 2023. Приступљено 23. 1. 2023. 
  51. ^ „Haller-Hattrick in unter acht Minuten! BVB-Kantersieg gegen Basel”. Bundesliga. 13. 1. 2023. Приступљено 23. 1. 2023. 
  52. ^ „European roundup: Haller returns after cancer, Real Madrid and Barça win”. The Guardian. 22. 1. 2023. Приступљено 23. 1. 2023. 
  53. ^ „Pobedio kancer i dao gol na Svetski dan borbe protiv raka VIDEO”. B92. 5. 2. 2023. Приступљено 6. 2. 2023. 
  54. ^ „Union Berlin go top of Bundesliga and Haller scores first Dortmund goal”. The Guardian. 4. 2. 2023. Приступљено 6. 2. 2023. 
  55. ^ „Sebastian Haller scores nine goals in debut season”. FOX Sports. 1. 7. 2023. Приступљено 17. 7. 2023. 
  56. ^ „Neviđena "ludnica": Bajern u 90. minutu "oteo" titulu Dortmundu”. B92. 27. 5. 2023. Приступљено 17. 7. 2023. 
  57. ^ „Bayern Munich snatch last-gasp glory before axe falls on club executives”. The Guardian. 27. 5. 2023. Приступљено 17. 7. 2023. 
  58. ^ „France - Argentina”. FIFA. 18. 6. 2011. Архивирано из оригинала 23. 6. 2011. г. Приступљено 15. 9. 2022. 
  59. ^ „Amical: les Bleuets battent l'Estonie 6 à 0”. Le Point (на језику: француски). 25. 3. 2015. Приступљено 15. 9. 2022. 
  60. ^ „Espoirs: la France bat la Côte d'Ivoire en amical avec un triplé de Haller”. L'Express (на језику: француски). 10. 11. 2016. Приступљено 15. 9. 2022. 
  61. ^ „West Ham's Haller and Wolves' Boly handed maiden invitation to Ivory Coast national team”. Goal. 5. 11. 2020. Приступљено 15. 9. 2022. 
  62. ^ „HALLER FAIT SOUFFLER LA CÔTE D'IVOIRE POUR SA PREMIÈRE”. SO FOOT (на језику: француски). 12. 11. 2020. Приступљено 15. 9. 2022. 
  63. ^ „Haller stars as Ivory Coast trump Cameroon”. Africa News. 7. 9. 2021. Приступљено 15. 9. 2022. 
  64. ^ „GOALKEEPING BLUNDER IN INJURY TIME GIFTS SIERRA LEONE DRAW AGAINST IVORY COAST AT AFRICA CUP OF NATIONS”. Eurosport. 16. 1. 2022. Приступљено 15. 9. 2022. 
  65. ^ а б „Haller marks comeback with an emotional goal”. beIN Sports. 25. 3. 2023. Приступљено 17. 7. 2023. 
  66. ^ „Ale odveo "slonove" u finale KAN”. B92. 7. 2. 2024. Приступљено 19. 2. 2024. 
  67. ^ „Fudbalska priča godine – igrač koji je pobedio rak doneo Obali Slonovače titulu KAN!”. B92. 11. 2. 2024. Приступљено 19. 2. 2024. 
  68. ^ „Haller the hero as Ivory Coast seal improbable Afcon win against Nigeri”. The Guardian. 11. 2. 2024. Приступљено 19. 2. 2024. 
  69. ^ „Côte D'Ivoire vs. Madagascar 2–1: Summary”. Soccerway. Perform Group. 12. 11. 2020. Приступљено 22. 11. 2020. 
  70. ^ „Côte D'Ivoire vs. Cameroon 2–1: Summary”. Soccerway. Perform Group. 6. 9. 2021. Приступљено 6. 9. 2021. 
  71. ^ „Côte D'Ivoire vs. Sierra Leone 2–2: Summary”. Soccerway. Perform Group. 16. 1. 2022. Приступљено 16. 1. 2022. 
  72. ^ „Morocco, Cote d’Ivoire End Friendly Match in Tie”. Morocco World News. 14. 10. 2023. Приступљено 19. 2. 2024. 
  73. ^ „IVORY COAST HELD IN ABIDJAN BY SOUTH AFRICA”. African Football. 17. 10. 2023. Архивирано из оригинала 16. 12. 2023. г. Приступљено 19. 2. 2024. 
  74. ^ „Ivory Coast score nine against Seychelles for record victory”. france24.com. 17. 11. 2023. Приступљено 19. 2. 2024. 
  75. ^ „Sebastien Haller the hero as Ivory Coast edge out DR Congo to set up AFCON final meeting with Nigeria - just two weeks after sacking head coach Jean-Louis Gasset”. Goal. 7. 2. 2024. Приступљено 19. 2. 2024. 
  76. ^ „Sebastien Haller, what a story! Borussia Dortmund striker scores winner in AFCON final vs Nigeria one year after coming back from cancer scare as Victor Osimhen endures miserable night”. Goal. 11. 2. 2024. Приступљено 19. 2. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Себастјен_Але&oldid=28387908”