Томислав Карађорђевић
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Томислав Карађорђевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 19. јануар 1928. |
Место рођења | Београд, Краљевина СХС |
Датум смрти | 12. јул 2000.72 год.) ( |
Место смрти | Топола, СР Југославија |
Гроб | Црква Светог Ђорђа на Опленцу |
Породица | |
Супружник | Маргарита од Бадена, Линда Карађорђевић |
Потомство | Никола Т. Карађорђевић, Катарина Т. Карађорђевић, Ђорђе Т. Карађорђевић, Михаило Т. Карађорђевић |
Родитељи | Александар I Карађорђевић Марија Карађорђевић |
Династија | Карађорђевић |
Краљевић од Југославије | |
Чин | Морнарички Наредник ЈВ |
Томислав Карађорђевић (Београд, 19. јануар 1928 — Топола, 12. јул 2000) био је југословенски краљевић, други син краља Александра I Карађорђевића и краљице Марије, брат последњег југословенског краља Петра II Карађорђевића.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 19. јануара 1928. године у Београду, на Богојављење по јулијанском календару, у 1 сат, као други син краља тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевине Југославије), Александра I Карађорђевића Ујединитеља (1888—1934) и краљице Марије (1900—1961), друге ћерке румунског краља Фердинанда Хоенцолерна (1865—1927) и румунске краљице Марије (1875—1938). По жељи свог оца, принц Томислав је требало да се роди у Загребу, међутим како је те године у Хрватској била јака зима од тог пута се одустало.
Крштен је 25. јануара у посебном салону Новог двора. Његовом крштењу присуствовао је Стјепан Радић који је предложио два хрватска имена Звонимир и Томислав јер је први краљев син Петар добио српско име. Краљ Александар I се одлучио за име Томислав на шта је Радић пожелео да Карађорђевићи живе сто година. Крштеног кума, британског краља Ђорђа VI заступао је британски министар на Двору, Кенард, освештаном водом из Вардара, Јадранског мора и Дунава.
Основно образовање стекао је на двору у Београду. У периоду од 1937. до 1941, школовао се у Sandroyd School (Cobham, Енглеска),[1] затим у Oundle School од 1941–1946, и у Clare College Универзитета у Кембриџу од 1946. до 1947, када је напустио студије због сукоба са једним марксистичким професором.
Током Другог светског рата, постојале су иницијативе од стране тадашњег СССР према југословенској Влади у избеглиштву да краљевић Томислав заузме југословенски престо уместо свог старијег брата, краља Петра II, што се, међутим, није десило. При крају рата, почетком 1945. године, краљ Петар II, под притиском британског премијера Черчила, пренео је своја краљевска овлашћења на Намесништво под контролом каснијег југословенског комунистичког председника, Јосипа Броза Тита, под чијом је влашћу Уставотворна скупштина од 29. новембра 1945. укинула монархију (док је 8. марта 1947. године свим члановима краљевске породице одузето држављанство и конфискована имовина). У време када је Петар II Карађорђевић пренео своја краљевска овлашћења на ренегат који је контролисао Јосип Броз Тито, принц Томислав је био законити наследник Круне и према тадашњем Уставу Југославије, једина особа којој је краљевска власт могла бити пренета.
После Кембриџа, краљевић Томислав решио је да се посвети воћарству. Док је похађао пољопривредну школу, радио је као обичан надничар у једном воћњаку у покрајини Кент. Године 1950. купује имање у покрајини Западни Сасекс. Највише се бавио узгојем јабука, на имању од 80 хектара, које је у једном тренутку имало 17.000 стабала.
Оженио се 7. јуна 1957. у Залему (Баден, Западна Немачка), принцезом Маргаритом од Бадена, са којом је добио сина Николу (1958) и ћерку Катарину (1959).
После развода 1982. године, оженио се исте године девојком из суседства, Линдом Мери Бони, с којом има два сина, Ђорђа (1984) и Михаила (1985).
Краљевић Томислав је био веома ангажован у животу српске емиграције, организујући бројне прославе и пикнике на свом имању и учествујући у бројним хуманитарним организацијама и иницијативама. Био је, између осталог, председник Југословенског комитета за указивање помоћи старим ратницима, заштитник цркве Лазарице у Бирмингхаму, и председник одбора за обнову манастира Хиландар. Такође је био високи званичник британског огранка хуманитарног Реда Витезова Св. Јована.
Током раскола у Српској православној цркви, током 1960-их година па све до његовог краја, 1992, чврсто је стајао уз Патријаршију у Београду, и давао јој јавну подршку широм српске емиграције.
Године 1990. одбио је понуду Демократске странке из Београда, да буде њен председнички кандидат на првим послератним изборима у децембру те године.
Први је члан краљевске породице који се трајно вратио у Србију, почетком 1992. године, када се настанио у Задужбини краља Петра I Карађорђевића на Опленцу, који је убрзо постао Мека за све оне који су хтели да лично сретну последњег живог сина краља Александра I.
Убрзо је постао веома популаран у народу, поготову због својих честих обилазака српских бораца у Републици Српској и Републици Српској Крајини, и помоћи коју је, заједно са супругом, принцезом Линдом, доносио. Постојале су и иницијативе да се именује за Кнеза српског дела Босне и Херцеговине, што тамошње политичко руководство није прихватило.
После јавне прозивке председника Србије Слободана Милошевића, да је „издао” Републику Српску Крајину након њеног пада, почетком августа 1995. године, његово медијско присуство се драстично смањује.
Последњих пет година живота борио се са тешком болешћу, али је одбио понуде да се лечи и подвргне хируршком третману у иностранству у тренутку када су НАТО снаге започеле бомбардовање Југославије 24. марта, 1999. године. Уместо тога, обилазио је бомбардована места и, иако тешко болестан, поделио судбину народа.
Преминуо је 12. јула 2000. године, на Петровдан по јулијанском календару, славу породичне крипте на Опленцу, где је и сахрањен, уз присуство више хиљада поштовалаца и чланова породице.
Рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду 16. децембра 2013. године.[2]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Принц Томислав (лево) са мајком и братом Андрејем
-
Принц Томислав са Дејаном Стојановићем у Чикагу, 1993. године
-
Принц Томислав у Канади, 1994. године
-
Гроб принца Томислава (у средини)
Титуле и признања
[уреди | уреди извор]- 19. јануар 1928 - 9. октобар 1934: Његово Краљевско Височанство принц Томислав Карађорђевић од Југославије
- 9. октобар 1934 - 17. јул 1945: Његово Краљевско Височанство принц-наследник Томислав Карађорђевић од Југославије
- 17. јул 1945 - 3. новембар 1970: Његово Краљевско Височанство краљевић Томислав Карађорђевић од Југославије
- 3. новембар 1970 - 5. фебруар 1980: Његово Краљевско Височанство принц-наследник Томислав Карађорђевић од Југославије
- 5. фебруар 1980 - 12. јул 2000: Његово Краљевско Височанство краљевић Томислав Карађорђевић од Југославије
Одликовања
[уреди | уреди извор]- Орден Карађорђеве звезде, Велики крст (Краљевина Југославија).
- Орден белог орла, Велики крст (Краљевина Југославија).
- Орден Југословенске круне, Велики крст (Краљевина Југославија).
- Орден Светог Саве, Велики крст (Краљевина Југославија).
- Крст светог Андреја Првозваног, (Краљевина Југославија).
- Орден светог Јована (Уједињено Краљевство).
- Орден за верност, Велики крст (Великовојводска кућа Баден).
- Румунски династички орден Хоенцолерна, Велики крст (Краљевина Румунија).
- Медаља за војничке врлине, медаља (Краљевина Југославија)
- Крунидбена споменица Ђорђа VI, споменица (Уједињено Краљевство).
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Карађорђе Петровић | ||||||||||||||||
8. Александар Карађорђевић | ||||||||||||||||
17. Јелена Петровић | ||||||||||||||||
4. Петар I Карађорђевић | ||||||||||||||||
18. Јеврем Ненадовић | ||||||||||||||||
9. Персида Карађорђевић | ||||||||||||||||
19. Јованка Ненадовић | ||||||||||||||||
2. Александар I Карађорђевић | ||||||||||||||||
20. Мирко Петровић Његош | ||||||||||||||||
10. Никола I Петровић Његош | ||||||||||||||||
21. Стана Петровић Његош | ||||||||||||||||
5. Зорка Карађорђевић | ||||||||||||||||
22. Петар Вукотић | ||||||||||||||||
11. Милена Петровић Његош | ||||||||||||||||
23. Јелена Вукотић | ||||||||||||||||
1. Томислав Карађорђевић | ||||||||||||||||
24. Карл Антон Хоенцолерн-Сигмаринген | ||||||||||||||||
12. Леополд Хоенцолерн-Сигмаринген | ||||||||||||||||
25. Жозефина од Бадена | ||||||||||||||||
6. Фердинанд Хоенцолерн | ||||||||||||||||
26. Фернандо II од Поргугала | ||||||||||||||||
13. Антонија Португалска | ||||||||||||||||
27. Марија II од Португалије | ||||||||||||||||
3. Марија Карађорђевић | ||||||||||||||||
28. Алберт од Саксен-Кобурга и Готе | ||||||||||||||||
14. Алфред од Сакс-Кобурга и Готе | ||||||||||||||||
29. Викторија Хановерска | ||||||||||||||||
7. Марија од Единбурга | ||||||||||||||||
30. Александар II Николајевич | ||||||||||||||||
15. Марија Александровна | ||||||||||||||||
31. Марија Александровна | ||||||||||||||||
Породица
[уреди | уреди извор]Први брак
[уреди | уреди извор]Супружник
[уреди | уреди извор]име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Принцеза Маргарита | 14. јул 1932. | 15. јануар 2013. |
Деца
[уреди | уреди извор]име | слика | датум рођења | супружник |
---|---|---|---|
Принц Никола | 15. март 1958. | Љиљана Личанин | |
Принцеза Катарина | 28. новембар 1959. | сер Дезмонд де Силва, брак разведен; |
Други брак
[уреди | уреди извор]Супружник
[уреди | уреди извор]име | слика | датум рођења |
---|---|---|
Принцеза Линда | 22. јун 1949. |
Деца
[уреди | уреди извор]име | слика | датум рођења | супружник |
---|---|---|---|
Принц Ђорђе | 25. мај 1984. | Фелон Рајман[3][4] | |
Принц Михаило | 15. децембар 1985. | Љубица Љубисављевић[5] |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Време", 9. апр. 1937, стр. 5. digitalna.nb.rs
- ^ Рехабилитован принц Томислав („Вечерње новости“, 25. децембар 2013)
- ^ Royal Musings: Another Serbian wedding: Prince George and Fallon Rayman
- ^ Овако је изгледало венчање принца Ђорђа Карађорђевића („Вечерње новости“, 15. јул 2017)
- ^ „Венчање у краљевској породици Карађорђевић (15. септембар 2016)”. Архивирано из оригинала 18. 09. 2016. г. Приступљено 18. 09. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Овај чланак користи спољашње везе на начин који није по Википедијиним правилима или смерницима. |
- Сахрана краљевића Томислава Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2017)
- Фељтон „последња исповест краљевића Томислава“ у „Гласу јавности“, наставци: [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (14. децембар 2009), [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [4] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [5] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [6] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [7] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [8] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [9] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [10], [11] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [12] Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2009), [13] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [14] Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2009), [15] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [16] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [17] Архивирано на сајту Wayback Machine (31. август 2023), [18] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [19] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [20][мртва веза], [21] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [22] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [23] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009), [24] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2009).
- Биографија љубазношћу Фондације Краљевића Томислава Карађоревића
- Прича о принцу Томиславу Карађорђевићу: 1. део, 2. део
- Oko magazin: Tomislav, prvi Karađorđević koji se vratio u Srbiju (РТС, ОКО, август 2023)