Пређи на садржај

Усаме Зукорлић

С Википедије, слободне енциклопедије
Усаме Зукорлић
Лични подаци
Датум рођења(1992-03-07)7. март 1992. (32 год.)
Место рођењаКонстантин, Алжир
ДржављанствоР. Србије
Алжира
БиХ
УниверзитетИнтернационални универзитет у Новом Пазару
Професијатеолог
Породица
Деца4
РодитељиМуамер Зукорлић (отац), Умеја Абу Таха
Политичка каријера
Политичка
странка		СПП
Потпредседник Народне скупштине
Тренутна функција
Функцију обавља од 2. августа 2022.
ПредседникВладимир Орлић
Тренутна функција
Функцију обавља од 1. августа 2022.

Усаме Зукорлић (Константин, 7. март 1992) српски је политичар и правник. Од 2021. обавља функцију председника Странке правде и помирења (СПП).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 7. марта 1992. године у Константину. Етнички је Бошњак. Син је Бошњака Муамера Зукорлића и Арапкиње Умеје Абу Таха Зукорлић.[1] У Новом Пазару је завршио основну и средњу школу, након чега је завршио основне и матер студије на Интернационалном универзитету у Новом Пазару.[2]

Почетком 2010-их постао је члан Странке правде и помирења (СПП), раније познате под називом Бошњачка демократска заједница.[2] Претходно је био председник омладинског крила странке.[3] Након очеве смрти у новембру 2021, постављен је за председника странке.[4][5]

Предавао је као наставник у медреси Гази Иса-бег и радио као асистент на праву на Интернационалном универзитету у Новом Пазару. Оснивач је Развојно едукативног друштва (РЕД), удружења које је основало БиоСан, ИТСан и Бошњачки ДНК пројекат, чији је координатор. Године 2017. преко свог удружења је помогао оснивање омладинског центра „Гази Синан-бег”.[6][7]

Године 2015. тврдило се да је уротио нападе у виду објављених текстова који су таргетирали Ђорђа Балашевића.[8] Године 2018. био је умешан у инцидент у којем је наводно физички повукао радника протокола у БНВ, након чега је поднео пријаву против два листа која су објавила лажне тврдње о инциденту.[9][10][11]

Непосредно пре него што је изабран за председника Странке правде и помирења, Народна скупштина га је изабрала за заменика председника Републичке изборне комисије (РИК).[12] Изабран је за народног посланика своје странке на општим изборима 2022.[13] Изразио је подршку наставку сарадње СПП и Српске напредне странке,[14] док је током изборне кампање његова странка усредсредила на реформе образовања и антидискриминацијској политици.[15][16] Након избора изабран је за посланика Народне скупштине.[17] Другог августа 2022. изабран је за потпредседника Народне скупштине.[18]

Другог маја 2024. изабран је за министра без портфеља у влади Милоша Вучевића.[19][20]

Ставови

[уреди | уреди извор]

Зукорлић сам наводи да је Сарајево главни град његове матичне државе Босне и Херцеговине као и његов духовни центар.[21]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Оженио се 2012. и има четворо деце.[22] Поред матерњег бошњачког, говори и енглески и арапски језик.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Usame Zukorlić”. Istinomer (на језику: српски). Архивирано из оригинала 3. 8. 2022. г. Приступљено 30. 5. 2022. 
  2. ^ а б в „Ko je Usame Zukorlić?”. Sandžak Press (на језику: бошњачки). 14. 11. 2021. Архивирано из оригинала 23. 5. 2022. г. Приступљено 30. 5. 2022. 
  3. ^ Novosel, Slađana (17. 11. 2021). „Usame Zukorlić: Od oca ostalo sinu”. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 30. 5. 2022. г. Приступљено 30. 5. 2022. 
  4. ^ „Usame Zukorlić na čelu Stranke pravde i pomirenja”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 14. 11. 2021. Архивирано из оригинала 30. 5. 2022. г. Приступљено 30. 5. 2022. 
  5. ^ „Sin Muamera Zukorlića, Usame Zukorlić izabran za predsednika Stranke pravde i pomirenja”. Euronews (на језику: српски). 14. 11. 2021. Архивирано из оригинала 11. 1. 2023. г. Приступљено 30. 5. 2022. 
  6. ^ „Novi Pazar: Svečano otvoren Omladinski centar "Gazi Sinan-beg"”. Preporod Info (на језику: бошњачки). 16. 3. 2017. Архивирано из оригинала 11. 1. 2023. г. Приступљено 30. 5. 2022. 
  7. ^ „Usame Zukorlić: Budućnost Balkana zavisi od saradnje muslimana i hrišćana”. Sandžak Press (на језику: бошњачки). 3. 5. 2021. Архивирано из оригинала 23. 10. 2021. г. Приступљено 30. 5. 2022. 
  8. ^ Lakić, Suzana; Kočović, Nikola (12. 11. 2015). „Zukorlićev sin naručio tekstove protiv Balaševića”. Blic (на језику: српски). Архивирано из оригинала 30. 5. 2022. г. Приступљено 30. 5. 2022. 
  9. ^ „Evo kako je počeo sukob ispred BNV: Usame Zukorlić po nalogu prvi nasrnuo”. Radio Television of Novi Pazar (на језику: бошњачки). 24. 11. 2018. Архивирано из оригинала 11. 1. 2023. г. Приступљено 30. 5. 2022. 
  10. ^ „Sin Muamera Zukorlića izazvao incident”. Sandžak Haber (на језику: бошњачки). 24. 11. 2018. Архивирано из оригинала 23. 10. 2021. г. Приступљено 30. 5. 2022. 
  11. ^ „Usame Zukorlić uputio žalbu povodom laži iznesenihu Sandžahkaberu i Sandžačkim novinama”. Sandžak Press Agency (на језику: бошњачки). 10. 12. 2018. Архивирано из оригинала 13. 8. 2022. г. Приступљено 30. 5. 2022. 
  12. ^ „Usame Zukorlić zamenik predsednika RIK-a”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 3. 11. 2021. Архивирано из оригинала 24. 11. 2021. г. Приступљено 30. 5. 2022. 
  13. ^ „Lista "Muftijin amanet – SPP – Usame Zukorlić" na RTS-u predstavila program za parlamentarne izbore”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 29. 3. 2022. Архивирано из оригинала 30. 5. 2022. г. Приступљено 30. 5. 2022. 
  14. ^ „Zukorlić: Očekujemo nastavak saradnje sa SNS”. Danas (на језику: српски). 7. 3. 2022. Архивирано из оригинала 10. 6. 2022. г. Приступљено 12. 3. 2022. 
  15. ^ „Demić (SPP): Jedan od ciljeva unapređenje obrazovanja”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 7. 3. 2022. Архивирано из оригинала 25. 5. 2022. г. Приступљено 12. 3. 2022. 
  16. ^ „Poštovanje prava žena i dece: Poruka izborne liste "Muftijin amanet"”. Novosti (на језику: српски). 1. 3. 2022. Архивирано из оригинала 27. 5. 2022. г. Приступљено 12. 3. 2022. 
  17. ^ „IPSOS/CeSID: Prvi preliminarni rezultati parlamentarnih izbora”. N1 (на језику: српски). 3. 4. 2022. Архивирано из оригинала 27. 5. 2022. г. Приступљено 3. 4. 2022. 
  18. ^ „Usame Zukorlić: SPP će imati potpredsednika Skupštine Srbije”. Tanjug (на језику: српски). 1. 1. 2022. Архивирано из оригинала 3. 8. 2022. г. Приступљено 3. 8. 2022. 
  19. ^ srbija.gov.rs. „Усаме Зукорлић”. www.srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-09. 
  20. ^ „Usame Zukorlić ministar u novoj Vladi Srbije”. SPP - Stranka pravde i pomirenja (на језику: бошњачки). 2024-05-02. Приступљено 2024-05-09. 
  21. ^ Predsjednik Zukorlić u FACE TO FACE sa predstavnicima Bošnjaka regiona (на језику: српски), Приступљено 2024-05-09 
  22. ^ „Muftija Zukorlić oženio sina Osamu, 400 zvanica na raskošnom venčanju!”. Telegraf (на језику: српски). 1. 9. 2022. Архивирано из оригинала 30. 5. 2022. г. Приступљено 30. 5. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Усаме_Зукорлић&oldid=28797737”