Пређи на садржај

Федерација Родезије и Њасаленда

С Википедије, слободне енциклопедије
Положај Федерације Родезије и Њасаленда у јужној Африци.
Застава Федерације.

Федерација Родезије и Њасаленда, позната и под именом Централноафричка Федерација била је полунезависна држава на југу Африке која је постојала од 1953. до 1963. године.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Федерација се састојала од бивше британске самоуправне колоније Јужне Родезије и британски протектората Северне Родезије и Њасаленда. Иако је ова творевина била под суверенством Британске круне, она није имала статус ни колоније ни доминиона, иако је представник британског владара у њој био гувернер (што је обичај за доминионе).

Федерација је проглашена 1. августа 1953. године, као пример средњег пута између независних афричких држава којима је владала домородачка већина и оних којима је владала белачка мањина (Јужноафричка Република и португалске колоније Ангола и Мозамбик). Федерација се није одржала јер су домородачки црначки националисти и интелектуалци захтевали предају власти у руке већине. Представници белачке мањине нису били спремни на тако велике уступке. Британцима је одговарао овај статус кво, јер нису у потпуности хтели да изневере белце у Федерацији, а нису морали да предузимају војну интервенцију, јер по Федерацији нису избијале масовне побуне.

Распуштање Федерације

[уреди | уреди извор]

Међутим, под пристиском међународне заједнице (Организација уједињених нација и Организација афричког јединства), британски званичници су покренули преговоре за предају власти већини, након чега је Федерација распуштена 31. децембра 1963. године. Северна Родезија је 1964. постала Република Замбија, Њасаленд је постао Република Малави, док је белачка администрација у Јужној Родезији одбила да спроведе британски диктат. Прогласили су сопствену државу Родезију, чин који Уједињено Краљевство није признало. Родезија је тек 1980. постала Република Зимбабве.

Број белачког и црначког становништва пре и током постојања Федерације Родезије и Њасаленда[1]
Година Јужна Родезија Северна Родезија Њасаленд Укупно
Белци Црнци Белци Црнци Белци Црнци Белци Црнци
1927 38,200 (3.98%) 922,000 (96.02%) 4,000 (0.4%) 1,000,000 (99.6%) 1,700 (0.13%) 1,350,000 (99.87%) 43,900 (1.32%) 3,272,000 (98.68%)
1946 80,500 (4.79%) 1,600,000 (95.21%) 21,919 (1.32%) 1,634,980 (97.68%) 2,300 (0.10%) 2,340,000 (99.90%) 104,719 (1.84%) 5,574,980 (98.16%)
1955 125,000 (4.95%) 2,400,000 (95.05%) 65,000 (3.02%) 2,085,000 (96.98%) 6,300 (0.25%) 2,550,000 (99.75%) 196,300 (2.71%) 7,035,000 (97.28%)
1960 223,000 (7.30%) 2,830,000 (92.70%) 76,000 (3.14%) 2,340,000 (96.85%) 9,300 (0.33%) 2,810,000 (99.66%) 308,300 (3.72%) 7,980,000 (96.28%)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Wills, A.J. (1967). „Three Territories”. An Introduction to the History of Central Africa (2nd изд.). Durban: Oxford University Press. стр. Appendix IV. ISBN 0-620-06410-2. Приступљено 29. 4. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]