Пређи на садржај

Хронологија ФНРЈ и КПЈ април 1947.

С Википедије, слободне енциклопедије
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току априла месеца 1947. године.


← март  · Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1947. године  · мај →


Плакат са изградње пруге Шамац-Сарајево
  • Отпочела Омладинска радна акција на изградњи пруге „Шамац-Сарајево“, дугој 242 километра, која је представљала највећи планирани објекат у првој години Петогодишњег плана. У изградњи пруге учествовало је 211.381 бригадира из Југославије, сврстаних у 887 радних бригада и 5.842 бригадира из иностранства, сврстаних је у 56 радних бригада. Изградња је завршена 15. новембра, а наредног дана је свечано отворио председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито приликом посете Сарајеву.[1]
  • Уредбом Владе ФНРЈ основано Државно предузеће за цивилни ваздушни саобраћај „Југословенски аеротранспорт“ (ЈАТ) у чији је састав две године касније укључено и Државно предузеће за оправку ваздухопловног материјала „Аероремонт“. Током наредних година ЈАТ је постао један од познатијих и поузданијих европских авиопревозника и један од препознатљивих брендова СФРЈ.[1]
  • Народна скупштина НР Србије усвојила Закон о административно-територијалној подели Народне Републике Србије и Закон о изменама и допунама Закона о избору народних одбора, Обласног одбора Аутономне Косовско-метохијске области и Народне скупштине Аутономне Покрајине Војводине. На истој седници донета је одлука о укидању окружних народних одбора, након чега су основне административне јединице између Владе НР Србије и месних народних одбора постали срезови, односно срески народни одбори.[1]
  • Сабор НР Хрватске усвојио Државни буџет Народне Републике Хрватске за 1947. годину и Финансијски закон НР Хрватске за 1947. годину.[2]
  • На Цетињу одржан Први конгрес Народног фронта Црне Горе, коме је присуствовало 350 делегата из свих крајева Црне Горе. Конгрес је отворио председник Народног фронта Црне Горе Милош Рашовић, а главни Реферат Данашњи задаци Народног фронта поднео је Блажо Јовановић, председник Владе НР Црне Горе. На Конгресу је усвојен Статут Народног фронта и изабран Главни одбор Народног фронта Црне Горе, за чијег председника је изабран Блажо Јовановић.[2]
  • На територији 27 срезова Народне Републике Македоније одржани избори за среске и општинске Народне одборе, на које је изашло 414.392 (95%) гласача, а највећи број је освојила листа Народног фронта Македоније.[2]
  • У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио Ловела Рукса, генералног директора Управе Уједињених нација за помоћ и обнову (УНРА).[3]
  • Скупштина НР Босне и Херцеговине усвојила Државни буџет НР Босне и Херцеговине за 1947. годину, Финансијски план за 1947. годину, Завршни рачун НР Босне и Херцеговине за 1946. годину и разне друге законске предлоге.[2]
  • У Москви одржан састанак министара иностраних послова великих Савезничких земаља посвећен закључивању мира са Аустријом. Југословенску делегацију на овом састанку предводио је потпредседник Владе ФНРЈ Едвард Кардељ, који се током боравка у Москви састао са Јосифом Стаљином и разговарао о економски односима ФНРЈ и Совјетског Савеза, мешовитим друштвима, спољној политици и питању Трста и Албаније.[2][4]
  • У Београду одржана седница Владе ФНРЈ на којој је усвојен предлог Закона о петогодишњем плану развитка народне привреде од 1947. до 1951. године, који је Народна скупштина усвојила 28. априла.[3]
Пето европско првеснство у кошарци, Чехословачка 1947.
Пето европско првеснство у кошарци, Чехословачка 1947.
  • Народна скупштина ФНРЈ донела Закон о Првом петогодишњем плану развитка народне привреде ФНРЈ за период 1947-1951, тзв. „прва петољетка“, чији су основни задаци били — „ликвидирати привредну и техничку заосталост, јачати економске и одбрамбене снаге земље, учвршћивати државни социјалистички сектор привреде и социјалистичке односе и подизати опште благостање народа“. Главно тежиште плана било је на изградњи тешке индустрије, која је требало да послужи као темељ за развој осталих привредних грана и на електрификацији.[2][3][4]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167
  • Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084