Црква брвнара Свете Тројице у Селевцу
| Црква брвнара Свете Тројице у Селевцу | |
|---|---|
_1386096085.jpg) Црква брвнара Свете Тројице | |
| Опште информације | |
| Место | Селевац |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1827—1832. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево |
Црква брвнара Свете Тројице у Селевцу је православни храм Српске православне цркве и споменик културе од великог значаја.[1] Подигнута у периоду од 1827. и 1832. године, ова црква данас представља највећу цркву-брвнару са тремом у Србији.[2] Посвећена је Силаску Светог духа.
Историјат
[уреди | уреди извор]У селу се, у засеоку Ладне Воде, налазила првобитна црква која је 1813. године спаљена од стране Турака. То се место данас зове Старо село и то је основа Селевца, одакле су се раселили на данашња места по селу и по засеоцима.[3]
Црква брвнара је подигнута у време кнеза Милоша Обреновића, а на иницијативу Станоја Главаша. Због неслагања међу грађанима око места на ком би требало да буде нова црква, позван је и сам кнез Милош да својим присуством и ауторитетом одлучи да где ће се црква саградити. Према његовој одлуци, цркву је требало саградити у Мангулском крају, на месту где се дан-данас налази.[2] Нова црква грађена је у периоду 1827—1832. године, а сам кнез је приложио 500 гроша за њено грађење.[2] Селевачка богомоља је саграђена унутар села што није уобичајена локација за цркву брвнару.[2]
Изглед
[уреди | уреди извор]Пространи наос покривен је сводом од шашоваца и на источној страни завршен полигоналном олтарском апсидом. Северна и западна врата носе једноставну, али прецизну декорацију: Иконостасне преграде је извео омиљени сликар кнеза Милоша, Јања Молер.
Селевачке иконе су настале 1834. године и по броју, познобарокном начину обраде и богатој употреби злата представљају најрепрезентативнију иконостасну целину у једној цркви брвнари.[2]
Црква у Селевцу је каснијим преправкама увелико изменила свој првобитни изглед, па чак захваљујући трему са зиданом оградом постала већа.
Галерија
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „ЦРКВА БРВНАРА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У СЕЛЕВЦУ”. spomenicikulture.org.rs. Regionalni zavod za zaštitu spomenika. Архивирано из оригинала 25. 09. 2020. г. Приступљено 2. 5. 2020.
- ^ а б в г д „Da li znate gde se nalazi najveća crkva-brvnara u Srbiji?”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 3. 5. 2020.
- ^ Оклобџија, Мирко (1979). Селевац кроз борбу и револуцију до победе. Селевац: Земљорадничка задруга Селевац.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
