4. крајишка дивизија НОВЈ

Четврта крајишка ударна дивизија
Југословенска партизанска застава
Постојање	9. новембар 1942. Место формирања: Гламочко поље
Формација	Друга крајишка бригада Пета крајишка бригада Шеста крајишка бригада
Јачина	4.705 бораца
Део	Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање	Операција Вајс I Прва бањалучка операција Десант на Дрвар Напад на Приједор Друга бањалучка операција Напад на Травник Сарајевска операција
Команданти
Командант	Јосип Мажар Шоша
Политички комесар	Милинко Кушић

Четврта крајишка ударна дивизија била је дивизија Народноослободилачке војске Југославије, формирана 9. новембра 1942. на Гламочком пољу, наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од Друга, Пета и Шесте крајишке ударне бригаде. Први командант дивизије био је Јосип Мажар Шоша, а политички комесар Милинко Кушић.

Децембра 1942. у саставу дивизије ушла је Осма крајишка ударна бригада, а априла 1943. из дивизије су изузете Друга и Пета крајишка бригада. Једанаеста крајишка ударна бригада је у састава дивизије ушла септембра 1943, па су до краја рата састав дивизије чиниле Шеста, Осма и Једанаеста дивизија. Краће време су се под командом Дивизије налазиле Десета и Дванаеста крајишка дивизија. Под командом дивизије од формирања до октобра 1944. били су и партизански одреди који су дејствовали на простору између Уне и Врбаса, као и линије Мркоњић Град—Гламоч—Книн. Маја 1945. формирана је у оквиру дивизије Артиљеријска бригада.

Од формирања до маја 1943. дивизија се налазила у саставу Првог босанског (касније Трећи босански корпус), а потом у саставу Другог босанског корпуса (касније Пети босански корпус). Од априла 1945. налазила се у саставу Друге армије ЈА. Сматрала се једном од елитних јединица НОВЈ.

Борбени пут Четврте дивизије

Након формирања дивизија као целина учествовала је крајем новембра и током децембра 1942. године у офанзивним операцијама против Немаца и усташа у долини Сане и Уне. Током Операција „Вајс I” успела је да заустави и опколи немачки 737. пук 717. дивизије, којег је продор 7. СС дивизије и 369. легионарске дивизије спасио од уништења.

Током рата дивизија је углавном деловала на подручју западне и средње Босне, са изузетком похода у средњу Далмацију у септембру 1943. године. Међу успешним офанзивним операцијама истичу се Напад на Босанску Дубицу и Напад на Сански Мост октобра 1943. године Дивизија је учествовала у Првој и Другој бањалучкој операцији, и у шестомесечним борбама за Травник, током којих је погинуо први командант дивизије Јосип Мажар Шоша.

Током завршних операција дивизија је учествовала у Сарајевској операцији и ослобођењу Карловца. Заједно са Трећом и Десетом дивизијом 12. маја 1945. године, код Зиданог Моста, заробила је немачку 7. СС дивизију „Принц Еуген” и 373. легионарску дивизију.

Командни састав дивизије

Јосип Мажар Шоша, први командант дивизије

• Команданти дивизије:
  • Јосип Мажар Шоша — од формирања дивизије до маја 1943.
  • Бранко Пољанац — од маја до августа 1943.
  • Петар Војновић — од августа 1943. до краја рата
• Политички комесари дивизије:
  • Милинко Кушић — од формирања дивизије до марта 1943.
  • Дмитар Бајалица — од марта до маја 1943.
  • Бошко Шиљеговић — од маја 1943. до јануара 1944.
  • Дмитар Бајалица — од јануара 1944. до априла 1945.
  • Душан Дозет — од априла 1945. до краја рата
• Начелници Штаба дивизије:
  • Мирко Пекић — до јула 1944.
  • Теуфик Плетилић — од јула 1944. до краја рата

Литература

• Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том II, књига I — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт Југословенске армије. 1949.  COBISS.SR 58734343
• Vojna enciklopedija tom II. Beograd. 1971.  COBISS.SR 72915207
• Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom I. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980.  COBISS.SR 49291527
• Karasijević, Drago (1988). Četvrta krajiška NOU divizija. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.  COBISS.SR 28288263 Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2011)