Пређи на садржај

Evropski sporazum o međunarodnom transportu opasnih roba

С Википедије, слободне енциклопедије

Evropski sporazum o međunarodnom transportu opasnih roba (skraćenica ADR, iz Accord européen relatif au transport international des marchandises Dangereuses par Route) reguliše prevoz opasnih materija.

Istorija

[уреди | уреди извор]

ADR je pokrenut u Ženevi 30. septembra 1957, pod vođstvom Ekonomske komisije za Evropu pri Ujedinjenim nacijama a počeo je da se sprovodi 29. januara 1968. godine. Sporazum je modifikovan u Njujorku 21. avgusta 1975, pri čemu su promene počele da se sprovode 19. aprila 1985. Set novih amandmana stupio je na snagu 1. januara 2009, a počeo je da se sprovodi 1. januara 2011.[1]

Države potpisnice

[уреди | уреди извор]

Do sada je 46 država potpisalo ADR sporazum:

Albanija, Andora, Austrija, Azerbejdžan, Belgija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Češka Republika, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Italija, Kazahstan, Kipar, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Makedonija, Malta, Maroko, Nemačka, Norveška, Poljska, Portugal, Republika Moldavija, Rumunija, Ruska Federacija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Španija, Švajcarska, Švedska, Tunis, Turska, Ukrajina i Velika Britanija.

Funkcija

[уреди | уреди извор]
Transport opasnih materija

ADR obuhvata, između ostalog,

  • klasifikaciju robe koja se deklariše kao opasna materija, kao i pripadajuće bezbednosne mere
  • označavanje (identifikaciju) i dokumentaciju, kao što su prevoz dokumenata i pismena uputstva (hitne kartica) za transport opasnih materija
  • izgradnja brodova, tankova, vozila za prevoz opasnih materija
  • izuzeci od pravila ADR
  • kombinovani prevoz opasne robe (drumski - voz, brod ili avion)

ADR-pozive, između ostalog,

  • da u mnogim slučajevima vozač mora da ima licencu za transport opasnih roba
  • imaju iskustvo u rukovanju i transportu u opasnih roba
  • kompanije koje moraju da za transport opasnih roba imaju savetnika

Struktura ADR

[уреди | уреди извор]

ADR je podeljen u 10 delova:

  • Verzija I
    • Konvencije (čl. 1-17)
    • Prilog A provisions o opasnim supstancama i članci
      • Deo 1 Opšte odredbe
      • Deo 2 klasifikacija opasnih materija klase (ADR klasa)
      • Deo 3 Lista opasnih materija, posebne odredbe i izuzeci vezani za prevoz
  • Verzija II
    • Prilog opštih pravila i propisi za opasne supstance i artikli (nastavak)
      • Deo 4 Upotreba ambalaža, srednjih kontejnera (Srednji Rinfuzni Kontejner IBC), velika pakovanja i rezervoara
      • Deo 5 praviladostave
      • Deo 6 konstruisanje i testiranje ambalaža, srednjih kontejneri (IBCs), velikih pakovanja i rezervoara
      • Deo 7 uslovi prevoza, utovara, istovara i transporta
    • Prilog B uslovi za transport opreme i obavljanje prevoza
      • Deo 8 pravila za vozače, opremu, vozila i dokumentaciju
      • Deo 9 pravila za izgradnju i saglasnost vozila

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ UNECE: Amendments to ADR 2009
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropski_sporazum_o_međunarodnom_transportu_opasnih_roba&oldid=27848437”