Pređi na sadržaj

Svjatoslav Belza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Svjatoslav Belza
Svjatoslav Belza
Puno imeSvjatoslav Igorevič Belza
Datum rođenja(1942-04-26)26. april 1942.
Mesto rođenjaČeljabinsk, SSSR
Datum smrti3. jun 2014.(2014-06-03) (72 god.)
Mesto smrtiMinhen, Nemačka
Veb-sajtwww.sbelza.ru

Svjatoslav Igorevič Belza (rus. Святосла́в И́горевич Бэ́лза; Čeljabinsk, 26. april 1942 – Minhen, 3. jun 2014) bio je sovjetski ruski književni i muzički naučnik, kritičar i esejista i istaknuto TV lice koje je pokrenulo i vodilo nekoliko TV programa za popularizaciju klasične muzike, pozorišta i baleta, uključujući muziku na etru i remek -dela svetskog muzičkog teatra. Belza je dobio istaknuta priznanja u tri zemlje, među kojima su ruski orden zasluga za otadžbinu, orden zasluga Republike Poljske i ukrajinski orden Svetog Nikole.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Svjatoslav Belza je rođen 26. aprila 1942. u Čeljabinsku, u porodici Igora Fjodoroviča Belze (1904–1994), sovjetskog muzičara, kompozitora i naučnika umetnosti, rođenog u Varšavi, i Zoje Konstantinovne Belza-Doroščukove.[1]

Godine 1965, nakon diplomiranja na filološkom fakultetu na Moskovskom univerzitetu,[2] Belza se pridružio Institutu za svetsku književnost Gorkog pri Ruskoj akademiji nauka.[3] Godine 1979. počeo je da redovno sarađuje za Literaturnu gazetu, u početku kao recenzent inostrane književnosti.

Belza je autor više od 300 eseja, od kojih se većina fokusira ili na zapadnu književnost, ili na veze ruskih autora sa evropskom kulturom. Među njegovim zapaženim delima su „Brjusov i Dante” (Zbornik Dante i Sloveni, 1965), „Brjusov i Poljska” (1966), „Don Kihot u ruskoj poeziji” (1969), „Poljske veze Vjazemskog ” (polj . Antologija ruskih književnih odnosa, 1970), „Graham Grin“ (Engleska književnost, 1945–1980, 1987), „Puškin i kulturno jedinstvo slovenskih naroda“ (1988), „Dante e la poesia russa nel primo quarto del XX secolo“ iz Dantismo russo e cornice europea, Firenca, 1989), „Rozanov i njegova čitalačka publika“ (Vasilij Rozanov. Milano, 1993) i „Slovačka književnost“ ( Istorija svetske književnosti, 8. tom 1991).[4]

Jedan od najistaknutijih stručnjaka za Šekspira u Rusiji, Belza je sastavio i uredio zaostavštinu drugog značajnog ruskog šekspirologa, Mihaila Morozova.[5] Dao je predgovore i predgovore za više od 100 publikacija dela Vilijama Šekspira, Oskara Vajlda, Aleksandra Dime, Onorea de Balzaka, Žila Verna, Grejama Grina, Edgara Alana Poa, Stanislava Lema, Mrože Parožeka i Slavomira Mrožeka, između ostalih.[5] Godine 1990. sastavio je The Reading Man. Homo Legens, hvaljenu kao inovativna studija o fundamentalnim intelektualnim sposobnostima savremenog čoveka.[6]

Godine 1987. Belza je debitovao na sovjetskoj televiziji kao recenzent; godinu dana kasnije postao je voditelj sopstvenog programa Muzika na etru (1988–1996).[7] Od 1993-1995. bio je umetnički direktor Odeljenja za muziku i zabavu Ostankino. Godine 1997. godine Belza je počeo da radi na televiziji Kultura. Među njegovim najpoznatijim programima bili su Remek dela svetskog pozorišta i U tvojoj kući . Bio je ko-voditelj (sa Marijom Maksakovom) popularne emisije Romantika Romansa i bio je ko-voditelj (sa Alom Sigalovom) takmičarskih emisija Boljšoj opere (2011) i Boljšog baleta (2012).[8]

Svjatoslav Belza je preminuo od raka pankreasa 3. juna 2014. u Minhenu u Nemačkoj u 72. godini.[9]

Priznanja

[uredi | uredi izvor]

Tokom svog života Belza je nagrađivan mnogim odlikovanjima. Godine 1988. Belza je dobio nagradu za poljske kulturne zasluge. Godine 1994. dobio je titulu Narodnog umetnika Rusije. Dobio je oficirski krst Ordena zasluga Republike Poljske, kao i ukrajinski orden Svetog Nikole 1997. godine.[10]

Godine 2000. Belza je odlikovan ruskim ordenom prijateljstva. Među njegovim ostalim priznanjima su Moskovska nagrada (2002) i Državna nagrada Ruske Federacije za umetnost i književnost (2011), kao i Orden zasluga za otadžbinu (2012) i „Nagrada Vlade Rusije Federacije“ iz oblasti kulture (2013).[11]

Belza je bio član Ruske televizijske akademije (1994-2014), Ruske akademije umetnosti (od 1998) i Evroazijske akademije televizije (od 2001).[12]

Lični život

[uredi | uredi izvor]

Godine 1969. Belza se oženio Ninom Kulaginom, tada studentkinjom Kijevskog univerziteta, kasnije profesorkom engleskog jezika (takođe je bila i plivačica i šampionka SSSR-a u leđnom stilu); imali su jednog sina Igora Belzu (r. 1971), sada biznismena, koji je oženjen umetnicom Aleksandrom Otijevom, sa sedištem u Nici. Posle razvoda 1981. Belzina partnerka bila je Olga Glebova, takođe profesorka engleskog jezika, i ćerka glumca Petra Glebova. Imali su jednog sina Fjodora Belzu (r. 1981), čiji je sin Sergej unuk Svjatoslava Belze.[13][14]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Bэlza Svяtoslav Igorevič” [Svyatoslav Belza]. The TEFI Award site. Arhivirano iz originala 12. 4. 2008. g. Pristupljeno 1. 3. 2012. 
  2. ^ „Svaytoslav Belza biography”. www.peoples.ru. Pristupljeno 1. 3. 2012. 
  3. ^ Lukov, Vl., Zakharov, N. „Svyatoslav Belza. Biography”. The World of Shakespeare Encyclopedia. Pristupljeno 1. 3. 2012. 
  4. ^ „Svaytoslav Belza biography”. www.peoples.ru. Pristupljeno 1. 3. 2012. 
  5. ^ a b „Bэlza Svяtoslav Igorevič” [Svyatoslav Belza]. The TEFI Award site. Arhivirano iz originala 12. 4. 2008. g. Pristupljeno 1. 3. 2012. 
  6. ^ „Svaytoslav Belza biography”. www.peoples.ru. Pristupljeno 1. 3. 2012. 
  7. ^ „Bэlza Svяtoslav Igorevič” [Svyatoslav Belza]. The TEFI Award site. Arhivirano iz originala 12. 4. 2008. g. Pristupljeno 1. 3. 2012. 
  8. ^ „Svaytoslav Belza biography”. www.peoples.ru. Pristupljeno 1. 3. 2012. 
  9. ^ „INDISPENSABLE SVYATOSLAV BELZA DIED”. Arhivirano iz originala 08. 08. 2014. g. Pristupljeno 03. 11. 2022. 
  10. ^ „Bэlza Svяtoslav Igorevič” [Svyatoslav Belza]. The TEFI Award site. Arhivirano iz originala 12. 4. 2008. g. Pristupljeno 1. 3. 2012. 
  11. ^ „Svaytoslav Belza biography”. www.peoples.ru. Pristupljeno 1. 3. 2012. 
  12. ^ „Bэlza Svяtoslav Igorevič” [Svyatoslav Belza]. The TEFI Award site. Arhivirano iz originala 12. 4. 2008. g. Pristupljeno 1. 3. 2012. 
  13. ^ „Bэlza Svяtoslav Igorevič” [Svyatoslav Belza]. The TEFI Award site. Arhivirano iz originala 12. 4. 2008. g. Pristupljeno 1. 3. 2012. 
  14. ^ Svяtoslav Bэlza: Я i sыnovья — tri mušketera! Arhivirano 2015-12-08 na sajtu Wayback Machine Moskovsky Komsomolets interview.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свјатослав_Белза&oldid=28778113”