Друштвено-политичке организације СФРЈ

грб СФР Југославије

Друштвено-политичке организације у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) биле су организације у које су се, на основу Устава СФРЈ, радни људи слободно организовали на класним социјалистичким основама и у којима су вршили своју политичку делатност, у складу с циљевима и задацима утврђеним њиховим програмом и статутом. Те организације су биле:

Савез комуниста

Савез комуниста Југославије (СКЈ) — основан је 1919. под називом Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста), а 1920. мења назив у Комунистичка партија Југославије (КПЈ). Крајем 1920. његов рад је забрањен и до 1941. деловао је илегално. У периоду од 1941. до 1945. предводио је Народноослободилачки покрет и спровео социјалистичку револуцију у којој је дошао на власт. Године 1952. на свом Шестом конгресу променио је назив у Савез комуниста. У свом саставу има је шест републичких и две покрајинске организације, као и засебну организацију у ЈНА:

• Републичке организације:
  • Савез комуниста Босне и Херцеговине
  • Савез комуниста Македоније
  • Савез комуниста Србије
  • Савез комуниста Словеније
  • Савез комуниста Хрватске
  • Савез комуниста Црне Горе

• Покрајинске организације:
  • Савез комуниста Војводине
  • Савез комуниста Косова

• Организација у ЈНА:
  • Организација Савеза комуниста у ЈНА

Социјалистички савез

Социјалистички савез радног народа Југославије (ССРНЈ) — настао је августа 1945. реорганизацијом Јединственог народноослободилачког фронта (ЈНОФ), организације која је настала у току Народноослободилаког рата, у Народни фронт Југославије. Обједињављо је рад свих политичких организација и био носилац организације рада на обнови земље, описмењавању становништва, испуњења петогодишњег плана и др. Фебруара 1953. на Четвртом конгресу преоменио је назив у Социјалистички савез радног народа и постао самостални демократски савез који се борио за „самоуправни социјализам”. Састојао се од шест републичких и две покрајинске организације.

• Републичке организације:
  • Социјалистички савез радног народа Босне и Херцеговине
  • Социјалистички савез радног народа Македоније
  • Социјалистички савез радног народа Србије
  • Социјалистички савез радног народа Словеније
  • Социјалистички савез радног народа Хрватске
  • Социјалистички савез радног народа Црне Горе

• Покрајинске организације:
  • Социјалистички савез радног народа Војводине
  • Социјалистички савез радног народа Косова

У оквиру Социјалистичког савеза од 1975. деловала је Конференција за друштвену активност жена (КДАЖ), која је до 1961. носила назив Савез женских друштава (СЖД), а настала је 1953. реограгнизацијом Антифашистичког фронта жена (АФЖ), организације настале у току Народноослободилаког рата 6. децембра 1942. године. Иамо је циљ да организује и укључи жене у борбу за ослобођење и ново друштвено уређење.

Савез синдиката

• Савез синдиката Југославије (ССЈ) — настао је јануара 1945. године, када је у Југославији обновљена синдикална организација, под називом Јединствени синдикат радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ), а 1948. је променио назив у ССЈ. На челу синдиката налазило се Централно веће ССЈ, а поред њега је постојало још шест самосталних синдиката: Синдикат радника индустрије и рударства; Синдикат грађевинских радника; Синдикат радника пољопривреде, прехрамбене и дуванске индустрије; Синдикат радника услужних делатности; Синдикат радника саобраћаја и веза и Синдикат радника друштвених делатности.

• Републичке организације:
  • Савез синдиката Босне и Херцеговине
  • Савез синдиката Македоније
  • Савез синдиката Србије
  • Савез синдиката Словеније
  • Савез синдиката Хрватске
  • Савез синдиката Црне Горе

• Покрајинске организације:
  • Савез синдиката Војводине
  • Савез синдиката Косова

Савез бораца

• Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије (СУБНОР) — основан је 30. септембра 1947. под називом Савез бораца Народноослободилачког рата и окупљао је све борце и учеснике Народноослободилачкe борбе. Године 1961. уједино се са Савезом ратних војних инвалида Југославије и Удружењем резервних официра и подофицира Југославије. Састојао се од шест републичких и две покрајинске организације.

• Републичке организације:
  • Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Босне и Херцеговине
  • Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Македоније
  • Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Србије
  • Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Словеније
  • Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Хрватске
  • Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Црне Горе

• Покрајинске организације:
  • Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Војводине
  • Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Косова

Од 1961. у оквиру Савеза бораца деловали су Савез резервних војних старешина Југославије (СРВСЈ) и Савез ратних војних инвалида Југославије (СРВИЈ).

Социјалистичка омладина

• Савез социјалистичке омладине Југославије (ССОЈ) — настао је 1948. године уједињењем Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ) и Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) у једну јединствену организацију.

• Републичке организације:
  • Савез социјалистичке омладине Босне и Херцеговине
  • Савез социјалистичке омладине Македоније
  • Савез социјалистичке омладине Србије
  • Савез социјалистичке омладине Словеније
  • Савез социјалистичке омладине Хрватске
  • Савез социјалистичке омладине Црне Горе

• Покрајинске организације:
  • Савез социјалистичке омладине Војводине
  • Савез социјалистичке омладине Косова

Литература

• Мала енциклопедија „Просвета”, Београд, 1978, други том (стр. 82-83)
• Јосип Зидар: „Речник југословенских скраћеница”, Београд, 1971.