Пређи на садржај

Савез комуниста Босне и Херцеговине

С Википедије, слободне енциклопедије
Савез комуниста Босне и Херцеговине
Комунистичка партија Босне и Херцеговине
Основана1. новембар 1948.
Распуштена23. фебруар 1991.(1991-02-23) (42 год.)
ПретходникПокрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину
НаследникСоцијалистичка демократска партија
СедиштеСарајево
 СР Босна и Херцеговина
 СФР Југославија
Омладински огранакСавез социјалистичке омладине Босне и Херцеговине
Број чланова (1981)391.244[1]
ИдеологијаКомунизам
Политичка позицијакрајња левица
Религијаатеизам
Национално чланствоСавез комуниста Југославије
СлоганПролетери свих земаља, уједините се!
ХимнаИнтернационала
Застава странке

Савез комуниста Босне и Херцеговине (скраћено СК БиХ) био је друштвено-политичка организација, која је од 1948. до 1991. деловала у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, као републичка организација Савеза комуниста Југославије (СКЈ).

Основан је 1. новембра 1948. под називом Комунистичка партија Босне и Херцеговине (КП БиХ) од дотадашњег Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину, који је од оснивања КП Југославије деловао на подручју Босне и Херцеговине. У току Другог светског рата, 1941—1945. организовао је и руководио Народноослободилачком борбом у Босни и Херцеговини, током које је дошао на власт.

Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. преименован је у Савез комуниста Босне и Херцеговине. Након прекида 14. конгреса и распада СКЈ, 14. јула 1990. променио је назив у Савез комуниста Босне и Херцеговине — Социјалистичка демократска партија (СК БиХ—СДП). На Једанаестом конгресу 23. фебруара 1991. из свог назива је избрисао реч Савез комуниста и од тада се звао Социјалистичка демократска партија. Нова странка овај назив је носила до 27. децембра 1992. када је преименована у Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине (СДП БиХ), која данас представља правног наследника СК БиХ.

Од краја Другог светског рата, 1945. до почетка распада Југославије, 1990. био је водећа друштвено-политичка организација у Босни и Херцеговини и имао апсолутну власт. На првим вишепартијским изборима у Босни и Херцеговини, одржаним новембра 1990. освојио је 12% гласова, односно 15 (од 130) посланичких места[н. 1] и након 45 година изгубио власт.

Конгреси

[уреди | уреди извор]
  • Први (оснивачки) конгрес КП Босне и Херцеговине — одржан од 1. до 5. новембра 1948. у Сарајеву
  • Други конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 25. до 27. децембар 1954. у Сарајеву
  • Трећи конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 26. до 28. марта 1959. у Сарајеву
  • Четврти конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 2 до 5. марта 1965. у Сарајеву
  • Пети конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 9. до 11. јануара 1969. у Сарајеву
  • Шести конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 26. до 28. марта 1974. у Сарајеву
  • Седми конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 9. до 11. маја 1978. у Сарајеву
  • Осми конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 18. до 20. маја 1982. у Сарајеву
  • Девети конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 19. до 21. маја 1986. у Сарајеву
  • Десети конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 7. до 9. децембра 1989. у Сарајеву
  • Једанаести конгрес СК Босне и Херцеговине — Социјалистичке демократске партије — одржан 23. фебруара 1991. у Сарајеву

Лидери

[уреди | уреди извор]

Лидери 1919—1948.

[уреди | уреди извор]
Преглед руководећих личности Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину[н. 2]
име и презиме Почетак мандата крај мандата напомена
Секретари Покрајинског комитета КПЈ за Србију
Иса Јовановић 1940. 8. јул 1943.[2]
Ђуро Пуцар Стари 12. јул 1943.[3] 5. новембар 1948.

Лидери 1948—1991.

[уреди | уреди извор]
Преглед руководећих личности КП Босне и Херцеговине / СК Босне и Херцеговине[н. 3]
конгресни период број име и презиме назив функције напомена
почетак мандата крај мандата
1 конгрес КП БиХ
1948—1945.
1 Ђуро Пуцар Стари секретар Централног комитета 1945—1966.
5. новембар 1948.[4] 27. децембар 1954.
2 конгрес СК БиХ
1954—1959. 		27. децембар 1954.[5] 28. март 1959.
3 конгрес СК БиХ
1959—1965. 		28. март 1959.[6] 5. март 1965.
4 конгрес СК БиХ
1965—1969. 		2 Цвијетин Мијатовић 5. март 1965.[7] 14. новембар 1966.
председник Централног комитета 1966—1982.
14. новембар 1966.[8] 12. јануар 1969.
5 конгрес СК БиХ
1969—1974. 		12. јануар 1969.[9] 9. април 1969.
3 Бранко Микулић 9. април 1969.[10] 28. март 1974.
6 конгрес СК БиХ
1974—1978. 		28. март 1974.[11] 11. мај 1978.
7 конгрес СКС
1978—1982. 		4 Никола Стојановић 11. мај 1978.[12] 20. мај 1982.
8 конгрес СКС
1982—1986. 		5 Хамдија Поздерац председник Председништва Централног комитета 1982—1991.
20. мај 1982.[13] 23. мај 1983.
23. мај 1983.[14] 28. мај 1984.
6 Мато Андрић 28. мај 1984.[15] 27. мај 1985.
27. мај 1985.[16] 21. мај 1986.
9 конгрес СКС
1986—1989. 		7 Милан Узелац 21. мај 1986.[17] 21. мај 1987.
21. мај 1987.[18] 8. јул 1988.
8 Абдулах Мутапчић 8. јул 1988.[19] 29. јун 1989.
9 Нијаз Дураковић 29. јун 1989.[20] 9. децембар 1989.
10 конгрес СКС
1989—1991. 		9. децембар 1989.[21] 23. фебруар 1991.[22][23]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци се односе на резултате избора за Веће грађана Скупштине СР БиХ, док је на изборима за Веће општина Скупштине СР БиХ освојио 14%, односно 4 (од 110) посланичких места
  2. ^ Списак није потпун, због илегалног начина рада КП Југославије
  3. ^ Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. Комунистичка партија Босне и Херцеговине променила је назив у Савез комуниста Босне и Херцеговине

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Историја СКЈ 1985, стр. 463.
  2. ^ Hronologija 2 1980, стр. 190.
  3. ^ Hronologija 2 1980, стр. 191.
  4. ^ Hronologija 3 1980, стр. 70.
  5. ^ Hronologija 3 1980, стр. 132.
  6. ^ Hronologija 3 1980, стр. 172.
  7. ^ Hronologija 3 1980, стр. 241.
  8. ^ Hronologija 3 1980, стр. 261.
  9. ^ Hronologija 3 1980.
  10. ^ Hronologija 3 1980, стр. 290.
  11. ^ Hronologija 3 1980, стр. 362.
  12. ^ Hronologija 3 1980, стр. 418.
  13. ^ „Završen Osmi kongres Saveza komunista BiH — Titovskim putem”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 21. 5. 1982. стр. 1. 
  14. ^ „Хамдија Поздерац предсједник ЦК СК БиХ”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 24. 5. 1983. стр. 1. 
  15. ^ „Sjednica Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine — Mate Andrić novi predsjednik”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 29. 5. 1984. стр. 2. 
  16. ^ „Раскорак праксе и могућности”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 28. 4. 1985. стр. 4. 
  17. ^ „Završen Deveti kongres Saveza komunista Bosne i Hercegovine — Predsjednik Milan Uzelac”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 22. 5. 1986. стр. 4. 
  18. ^ „Милан Узелац поново предсједник”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 22. 5. 1987. 
  19. ^ „Predsjedništvo CK SK BiH — Predsjednik Mutapčić”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 9. 7. 1988. 
  20. ^ „Dr Nijaz Duraković predsjednik CK SK BiH”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 30. 6. 1989. стр. 6. 
  21. ^ „Deseti kongres SK Bosne i Hercegovine — Duraković predsjednik”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 10. 2. 1989. стр. 32. 
  22. ^ „11 конгрес СК БиХ — Социјалистичке демократске стране: Бег из политичког гета”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 25. 2. 1991. стр. 3. 
  23. ^ „Kongres SKBIH-SDP — Debakl staljinizma, nipošto socijalizma”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 24. 2. 1991. стр. 2. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Kamberović, Husnija (2009). „Sedamnaesta i Dvadeseta sjednica CKSKBIH o nacionalnom pitanju”. Rasprave o nacionalnom identitetu Bošnjaka: Zbornik radova. Sarajevo: Institut za istoriju. стр. 241—295. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Савез_комуниста_Босне_и_Херцеговине&oldid=27554549”