Пређи на садржај

Константин Кавафи

С Википедије, слободне енциклопедије
Константин Кавафи
Фотографија из 1900.
Лични подаци
Датум рођења(1863-04-29)29. април 1863.
Место рођењаАлександрија, Египат
Датум смрти29. април 1933.(1933-04-29) (70 год.)
Место смртиАлександрија[1], Египат

Константин Кавафи (грч. Κωνσταντίνος Π. Καβάφης;[2] Александрија, 29. април 1863 — Александрија, 29. април 1933) био је грчки песник који је живео у Александрији[3] и радио као новинар и државни службеник. Објавио је 154 песме; још десетине су остале недовршене или у облику скице. Своје најважније песме написао је после четрдесетог рођендана. Његово дело, како је рекао један преводилац, „држи историјско и еротско у једном загрљају.“[4]

Кавафијев пријатељ Е. М. Форстер, романописац и књижевни критичар, представио је његове песме свету енглеског говорног подручја 1923. године, славно га описујући као „грчког господина у сламнатом шеширу, који стоји апсолутно непомично под благим углом у односу на универзум“.[5] Кавафијев свесно индивидуални стил донео му је место међу најважнијим личностима не само у грчкој поезији, већ и у западној поезији у целини.[6]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Кавафи је рођен 1863. у грчкој породици у Александрији, и крштен је у православној цркви. Отац му је био успешни трговац који се бавио увозом и извозом робе, а као младић је живео у Енглеској, захваљујући чему је имао британско држављанство. Након очеве смрти 1870, Кавафи је са породицом једно време живео у Ливерпулу у Енглеској. Због финансијских проблема који су били узроковани економским статусом државе, 1877. су се вратили у Александрију.

Када је 1882. Александрију захватио талас превирања, породица Кавафи је била приморана да се изнова, мада привремено, пресели, овога пута у Цариград. Управо те године у Александрији је, као најава англо-египатског рата, избила побуна против англо-француске управе у Египту. У бомбардовању Александрије које је убрзо уследило, породични стан Кавафијевих је изгорео.

Три године касније, 1885, Кавафи се вратио у Александрију, где ће остати до краја свог живота. Најпре је радио као новинар да би затим добио посао у египатском Министарству јавних послова које је било под британским патронатом (Египат је био под британским протекторатом све до 1926. године). На том радном месту се задржао тридесет година. Своје песме је објављивао у периоду од 1891. до 1904, и то само за блиске пријатеље. Већина похвала које је добијао стизала је од стране припадника грчке заједнице који су живели у Александрији. Тек 1903. књижевни кругови Грчке чули су за Кавафија захваљујући позитивној критици који је написао Грегориос Ксенопулос. Међутим, није привукао велику пажњу пошто му се стил писања значајно разликовао од стила важних грчких песника тог времена. Тек пуне две деценије касније, након грчког пораза у грчко-турском рату, нова генерација скоро нихилистичких песника попут Кариотакиса наћи ће инспирацију у Кавафијевој поезији.

Песма Термопили написана Кавафијевом руком.
Кавафијева песма Κρυμμένα ("Krimmena", Скривено) исписана на зиду зграде у Лајдену, у Холандији.

Е. М. Форстер га је лично познавао и написао је о њему мемоаре, садржане у његовој књизи Александрија. Форстер, Арнолд Џ. Тојнби и Т. С. Елиот били су међу најранијим промотерима Кавафија на енглеском говорном подручју пре Другог светског рата.[7] Године 1966, Дејвид Хокни је направио серију графика да би илустровао избор Кавафијевих песама, укључујући У досадном селу.

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Избори Кавафијевих песама су се током његовог живота појављивали само у памфлетима, приватно штампаним брошурама и листовима. Прва публикација у облику књиге била је „Ποιήματα“ (Poiēmata, „Песме“), објављена постхумно у Александрији, 1935. године.

Томови са преводима Кавафијеве поезије на енглески

[уреди | уреди извор]
  • Poems by C. P. Cavafy, translated by John Mavrogordato (London: Chatto & Windus, 1978, first edition in 1951)
  • The Complete Poems of Cavafy, translated by Rae Dalven, introduction by W. H. Auden (New York: Harcourt, Brace & World, 1961)
  • The Greek Poems of C.P. Cavafy As Translated by Memas Kolaitis, two volumes (New York: Aristide D. Caratzas, Publisher, 1989)
  • Complete Poems by C P Cavafy, translated by Daniel Mendelsohn, (Harper Press, 2013)
  • Passions and Ancient Days - 21 New Poems, Selected and translated by Edmund Keeley and George Savidis (London: The Hogarth Press, 1972)
  • Poems by Constantine Cavafy, translated by George Khairallah (Beirut: privately printed, 1979)
  • C. P. Cavafy, Collected Poems, translated by Edmund Keeley and Philip Sherrard, edited by George Savidis, Revised edition (Princeton, NJ: Princeton University Press, 1992)
  • Selected Poems of C. P. Cavafy, translated by Desmond O'Grady (Dublin: Dedalus, 1998)
  • Before Time Could Change Them: The Complete Poems of Constantine P. Cavafy, translated by Theoharis C. Theoharis, foreword by Gore Vidal (New York: Harcourt, 2001)
  • Poems by C. P. Cavafy, translated by J.C. Cavafy (Athens: Ikaros, 2003)
  • I've Gazed So Much by C. P. Cavafy, translated by George Economou (London: Stop Press, 2003)
  • C. P. Cavafy, The Canon, translated by Stratis Haviaras, foreword by Seamus Heaney (Athens: Hermes Publishing, 2004)
  • The Collected Poems, translated by Evangelos Sachperoglou, edited by Anthony Hirst and with an introduction by Peter Mackridge. . Oxford University Press. 2007. ISBN 9608762707. 
  • The Collected Poems of C. P. Cavafy: A New Translation, translated by Aliki Barnstone, Introduction by Gerald Stern (New York: W.W. Norton, 2007)
  • C. P. Cavafy, Selected Poems, translated with an introduction by Avi Sharon (Harmondsworth: Penguin, 2008)
  • Cavafy: 166 Poems, translated by Alan L Boegehold. . Axios Press. 2008. ISBN 1604190051. 
  • C. P. Cavafy, Collected Poems, translated by Daniel Mendelsohn (New York: Alfred A. Knopf, 2009)
  • C. P. Cavafy, Poems: The Canon, translated by John Chioles, edited by Dimitrios Yatromanolakis (Cambridge, Massachusetts: Harvard Early Modern and Modern Greek Library, ISBN 9780674053267, 2011)
  • "C.P. Cavafy, Selected Poems", translated by David Connolly, Aiora Press, Athens 2013
  • Clearing the Ground: C.P. Cavafy, Poetry and Prose, 1902-1911, translations and essay by Martin McKinsey (Chapel Hill: Laertes, 2015)

Translations of Cavafy's poems are also included in

  • Lawrence Durrell, Justine (London, UK: Faber & Faber, 1957)
  • Modern Greek Poetry, edited by Kimon Friar (New York: Simon and Schuster, 1973)
  • Memas Kolaitis, Cavafy as I knew him (Santa Barbara, CA: Kolaitis Dictionaries, 1980)
  • James Merrill, Collected Poems (New York: Alfred A. Knopf, 2002)
  • David Ferry, Bewilderment (Chicago: University of Chicago Press, 2012)
  • Don Paterson, Landing Light (London, UK: Faber & Faber, 2003)
  • Derek Mahon, Adaptations (Loughcrew, Ireland: The Gallery Press, 2006)
  • A.E. Stallings, Hapax (Evanston, Illinois: Triquarterly Books, 2006)
  • Don Paterson, Rain (London, UK: Faber & Faber, 2009)
  • John Ash, In the Wake of the Day (Manchester, UK: Carcanet Press, 2010)
  • David Harsent, Night (London, UK: Faber & Faber, 2011)
  • Selected Prose Works, C.P. Cavafy, edited and translated by Peter Jeffreys (Ann Arbor: University of Michigan Press, 2010)

Други радови

[уреди | уреди извор]
  • Panagiotis Roilos, C. P. Cavafy: The Economics of Metonymy, Urbana: University of Illinois Press, 2009.
  • Panagiotis Roilos (ed.), Imagination and Logos: Essays on C. P. Cavafy, Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press. 2010. ISBN 9780674053397..
  • Robert Liddell, Cavafy: A Critical Biography (London: Duckworth, 1974). A widely acclaimed biography of Cavafy. This biography has also been translated in Greek (Ikaros, 1980) and Spanish (Ediciones Paidos Iberica, 2004).
  • P. Bien, Constantine Cavafy (1964)
  • Edmund Keeley, Cavafy's Alexandria (Princeton, NJ: Princeton University Press, 1995). An extensive analysis of Cavafy's works.
  • Michael Haag, Alexandria: City of Memory (New Haven, CT: Yale University Press, 2005). Provides a portrait of the city during the first half of the 20th century and a biographical account of Cavafy and his influence on E.M. Forster and Lawrence Durrell.
  • Michael Haag, Vintage Alexandria: Photographs of the City 1860-1960 (New York and Cairo: The American University in Cairo Press, 2008). A photographic record of the cosmopolitan city as it was known to Cavafy. It includes photographs of Cavafy, E M Forster, Lawrence Durrell, and people they knew in Alexandria.
  • Martin McKinsey, Hellenism and the Postcolonial Imagination: Yeats, Cavafy, Walcott (Madison, NJ: Fairleigh Dickinson University Press, 2010). First book to approach Cavafy's work from a postcolonial perspective.

Филмографија

[уреди | уреди извор]
  • Cavafy, a biographical film was directed by Iannis Smaragdis in 1996 with music by Vangelis. A literary form of the script of the film was also published in book form by Smaragdis.

Друге референце

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Egypt, by Dan Richardson, Rough Guides, 2003, pg 594
  2. ^ Collins English Dictionary – Complete and Unabridged, HarperCollins Publishers, 2003: "Cavafy"
  3. ^ Before Time Could Change Them. Theoharis Constantine. 2001. стр. 13—15. 
  4. ^ Margaronis, Maria (15. 7. 2009). „Mixing History and Desire: The Poetry of C.P. Cavafy”. The Nation. Приступљено 15. 6. 2021. 
  5. ^ Forster, E. M. (1923). Pharos and Pharillon. New York: Alfred A. Knopf. стр. 110. 
  6. ^ „Constantine P. Cavafy - Greek writer”. Приступљено 28. 1. 2018. 
  7. ^ Talalay, Lauren. „Cavafy's World”. Kelsey Museum Newsletter. The Kelsey Museum of Archaeology, University of Michigan. Архивирано из оригинала 19. 01. 2022. г. Приступљено 28. 2. 2022. 
  8. ^ „Alexandra Leaving”. www.leonardcohensite.com. Архивирано из оригинала 21. 5. 2019. г. Приступљено 28. 1. 2018. 
  9. ^ Pamuk, Orhan (19. 12. 2013). „Other Countries, Other Shores”. The New York Times. Приступљено 28. 1. 2018. 
  10. ^ Rhodes, Frank H. T. „Commencement Address 1995” (PDF). Приступљено 29. 8. 2016. 
  11. ^ Haralambopoulos, Stelios. „The Night Fernando Pessoa Met Constantine Cavafy”. Приступљено 11. 5. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]