Пређи на садржај

Попис становништва Босне и Херцеговине 1885.

С Википедије, слободне енциклопедије

Попис становништва Босне и Херцеговине 1885. године је био други попис становништва у Босни и Херцеговини којег су извршили Аустроугари. Према попису 1885. године у БиХ је било[1]:

Заступљеност по вјерском опредјељењу
грко-православци
  
571.250 42,76%
мухамеданци
  
492.710 36,88%
римокатолици
  
265.788 19,89%
јевреји
  
5.805 0,43%
остали
  
538 0,04%

Сарајево

[уреди | уреди извор]

Град Сарајево

[уреди | уреди извор]

У градском насељу Сарајеву је према попису 1885. године било 26.268 становника.

Заступљеност по вјерском опредјељењу
грко-православци
  
4.431 16,87%
мухамеданци
  
15.787 60,10%
римокатолици
  
3.326 12,66%
јевреји
  
2.618 9,97%
остали
  
106 0,40%

Котар Сарајево

[уреди | уреди извор]

У котару Сарајево (без градског насеља) је према попису из 1885. године било 31.373 становника.

Заступљеност по вјерском опредјељењу
грко-православци
  
17.990 57,34%
мухамеданци
  
11.614 37,02%
римокатолици
  
1.750 5,58%
јевреји
  
13 0,04%
остали
  
6 0,02%

Насеља преко 3.000 становника

[уреди | уреди извор]
Редни број Насеље Број становника
1. Сарајево 26.268
2. Мостар 12.665
3. Бања Лука 11.357
4. Бијељина 7.807
5. Тузла 7.189
6. Травник 5.933
7. Тешањ 5.807
8. Пећи 5.228
9. Високо 4.994
10. Приједор 4.746
11. Градишка 4.569
12. Ливно 4.535
13. Дервента 4.449
14. Фоча 4.360
15. Брчко 4.281
16. Градачац 3.706
16. Јајце 3.706
18. Бихаћ 3.506
19. Јања 3.488
20. Љубушки 3.464
21. Столац 3.397
22. Грачаница 3.305
23. Маглај 3.210
24. Зеница 3.078
25. Зворник 3.030
  1. ^ „Становништво Босне и Херцеговине по пописима” (на језику: (језик: српски)). Архивирано из оригинала 19. 09. 2013. г. Приступљено 03. 01. 2014. 
  2. ^ „Резултати пописа становништва 1885. у Босни и Херцеговини” (PDF) (на језику: (језик: српски) и (језик: немачки)). Приступљено 2. 1. 2014.